Kada je Republika Srbija, 2012. godine, počela da obeležava 11. novembar kao državni praznik, uz radost praznovanja povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, donešena je i uredba o specifičnom amblemu koji će se u nedelji uoči Dana primirja simbolično nositi na reveru.
Na pomenutom amblemu nalazi se, do nedavno svima nepoznat, ljubičasti cvet. To je “Natalijina ramonda“, odnosno, cvet – feniks.
Postoji li prikladniji simbol za veliko stradanje Srba u Prvom svetskom ratu, do biljke koju i kada ne zalivate i kada se potpuno osuši, nekoliko kapljica vode može vratiti u život i probuditi joj svu onu usnulu lepotu.
Ovaj cvet, gotovo kao i srpski narod, u stanju je da preživi u neverovatno teškim uslovima života.
Iako na prvi pogled izgleda veoma lepo i nežno, unutar nje krije se ogromna pokretačka snaga, toliko jaka da uspeva da oživi iz stanja anabioze.
Radi se o endemskoj biljci, koja pripada porodici Gesneriaceae i raste na potpuno nepristupačnim mestima, u stenama, klisurama i prostorima na koje zraci sunca teško mogu da dopru.
Zbog svoje mogućnosti da opstane u prilično teškim uslovima raste na području Centralnog Balkana, u Srbiji i severnoj Grčkoj, te se smatra da je svedočila prelomnim bitkama na kraju Prvog svetskog rata.
Interesantno je da “Natalijina ramonda“ spada u fosilne vrste cveća koje je preživelo čak i ledeno doba kako bi svoje stanište na kraju našlo u ušuškanim delovima Balkana.
Za otkriće ovog neobičnog cveta zaslužan je Josif Pančić kada je 1874. godine u južnoj Srbiji otkrio vrstu ove biljke i nazvao je “Ramonda serbika“, dok je kasnije Sava Petrović u službi kraljice Natalije na dvoru kralja Milana otkrio ljudima još jednu vrstu i imenovao je po samoj kraljici – “Natalijina ramonda“.
Ova čudesna biljka, iako poseduje sposobnost vaskrsnuća, ipak ne spada u lekovite biljke, te osim njene simbolične vrednosti ne poseduje druga svojstva.
Spada u ugrožene i retke vrste zbog čega je moramo čuvati. U potrazi za potvrdom nacionalnog identiteta, onoga šta su naši preci predstavljali i šta mi predstavljamo danas, čini se da ne postoji autentičnija metafora od ovog cveta.
Ima li boljeg simbola za srpski narod u toku Prvog svetskog rata od “Natalijine ramonde“?
Preuzmite android aplikaciju.
