Lideri iz više od 120 zemlja sveta nastavili su danas debatu o narednim koracima za suzbijanje klimatskih promena na samitu Ujedinjenih nacija o klimi COP27, koji se održava u Egiptu do 18. novembra.
Na dnevnom redu su brojna pitanja počev od finansiranja prelaska na čistu energiju, kompenzacijama i finansijskoj podršci najugroženijim zemljama, do zaštite svetskih šuma i budućeg ugljeničnog otiska gradova.
U nizu govora, svetski lideri su u ponedeljak pozvali bogate zemlje da ostanu na putu zaustavljanja daljih klimatskih promena, uprkos ratu u Ukrajini i globalnim finansijskim problemima. Zemlje koje su na prvoj liniji klimatskih promena izložile su posledice rasta temperatura, suša i poplava na ljude i životnu sredinu.
Novi britanski premijer Riši Sunak je rekao da je rat u Ukrajini razlog da se deluje brže u borbi protiv klimatskih promena te da „klima i energetska bezbednost idu ruku pod ruku“.
„Putinov užasni rat u Ukrajini i rastuće cene energije širom sveta nisu razlog za usporavanje borbe protiv klimatskih promena. Oni su razlog da se deluje brže. Našoj deci možemo da zaveštamo zeleniju planetu i prosperitetniju budućnost“, dodao je on, prenosi britanski javni servis Bi-Bi-Si.
Generalni sekretar UN Antonio Guteres izjavio je na samitu da je svet „na autoputu za klimatski pakao držeći nogu na gasu“. Njegovom oštrom upozorenju pridružio se bivši američki potpredsednik i ekolog Al Gor koji je poručio da države moraju da „prestanu da subvencionišu kulturu smrti“ fosilnih goriva.
Francuski predsednik Emanuel Makron je u energičnom obraćanju pozvao svetske lidere da se založe za klimatsku pravdu, a bivši britanski premijer Boris Džonson, koji je takođe u Egiptu, izjavio je da zemlje ne bi trebalo da „budu slabe i kolebljive“ s klimatskim akcijama.
Rojters podseća da su se zemlje sveta na prošlogodišnjem samitu COP26 prvi put dogovorile da „postupno smanje“ proizvodnju uglja i subvencije za fosilna goriva. Međutim, poremećaj na tržištu energije izazvan ratom u Evropi naterao je nekoliko članica Evropske unije da ponovo otvore ili produže radni vek elektrana na ugalj i da pređu na snabdevanje tečnim prirodnim gasom (LNG).
Odustajanje velikih ekonomija od njihovih obećanja o prelasku sa fosilnih goriva na obnovljive izvore navelo je neke zemlje, posebno u Africi, da zatraže formalno odobrenje da im se dozvoli razvoj nalazišta fosilnih goriva.
Ujedinjeni Arapski Emirati, član Organizacije zemalja izvoznica nafte i domaćin COP28 sledeće godine, saopštili su da će biti „odgovoran snabdevač“ naftom i gasom onoliko dugo koliko svetu to bude potrebno.
Egipat je kao domaćin COP27 u fokus stavio pitanje „gubitaka i odštete“, ili kompenzacija za gubitke nastale usled klimatskih katastrofa.
Bogate zemlje se opiru stvaranju mehanizma finansiranja koji bi mogao da podrazumeva odgovornost za istorijske klimatske štete, dok su se zemlje u razvoju ujedinile u zahtevu da se uspostavi fond za nadoknadu gubitaka i šteta.
Sjedinjene Države i EU su pokazale veću otvorenost za ozbiljne razgovore o ovoj temi, mada su i dalje oprezne u pogledu formiranja fonda pošto se suočavaju s pritiscima na domaćem terenu zbog ekonomskog posustajanja i krize troškova života uzrokovane visokim cenama energije, navodi britanska agencija.
Zemlje sa visokim dohotkom tek treba da ispune obećanje da će isplaćivati 100 milijardi dolara godišnje za finansiranje borbe za klimu. Samo 80 milijardi dolara godišnje je distribuirano 2019. Zemlje s niskim prihodima traže u Šarm el Šeiku da se razmotri povećanje godišnjeg iznosa od 100 milijardi dolara do 2025. godine.
Do danas je otprilike jedna četvrtina tih sredstava otišla na projekte prilagođavanja društvenih zajednica životu u toplijem svetu. To nije ni blizu iznosa koji je potreban. Prema izveštaju Kancelarije UN za trgovinu i razvoj, troškovi adaptiranja zemalja u razvoju na klimatske promene iznosiće 300 milijardi dolara 2030. godine, navodi Rojters.
Saudijska Arabija namenila 2,5 milijarde dolara Zelenoj inicijativi
Preuzmite android aplikaciju.
