Лидери из више од 120 земља света наставили су данас дебату о наредним корацима за сузбијање климатских промена на самиту Уједињених нација о клими COP27, који се одржава у Египту до 18. новембра.
На дневном реду су бројна питања почев од финансирања преласка на чисту енергију, компензацијама и финансијској подршци најугроженијим земљама, до заштите светских шума и будућег угљеничног отиска градова.
У низу говора, светски лидери су у понедељак позвали богате земље да остану на путу заустављања даљих климатских промена, упркос рату у Украјини и глобалним финансијским проблемима. Земље које су на првој линији климатских промена изложиле су последице раста температура, суша и поплава на људе и животну средину.
Нови британски премијер Риши Сунак је рекао да је рат у Украјини разлог да се делује брже у борби против климатских промена те да „клима и енергетска безбедност иду руку под руку“.
„Путинов ужасни рат у Украјини и растуће цене енергије широм света нису разлог за успоравање борбе против климатских промена. Они су разлог да се делује брже. Нашој деци можемо да завештамо зеленију планету и просперитетнију будућност“, додао је он, преноси британски јавни сервис Би-Би-Си.
Генерални секретар УН Антонио Гутерес изјавио је на самиту да је свет „на аутопуту за климатски пакао држећи ногу на гасу“. Његовом оштром упозорењу придружио се бивши амерички потпредседник и еколог Ал Гор који је поручио да државе морају да „престану да субвенционишу културу смрти“ фосилних горива.
Француски председник Емануел Макрон је у енергичном обраћању позвао светске лидере да се заложе за климатску правду, а бивши британски премијер Борис Џонсон, који је такође у Египту, изјавио је да земље не би требало да „буду слабе и колебљиве“ с климатским акцијама.
Ројтерс подсећа да су се земље света на прошлогодишњем самиту COP26 први пут договориле да „поступно смање“ производњу угља и субвенције за фосилна горива. Међутим, поремећај на тржишту енергије изазван ратом у Европи натерао је неколико чланица Европске уније да поново отворе или продуже радни век електрана на угаљ и да пређу на снабдевање течним природним гасом (ЛНГ).
Одустајање великих економија од њихових обећања о преласку са фосилних горива на обновљиве изворе навело је неке земље, посебно у Африци, да затраже формално одобрење да им се дозволи развој налазишта фосилних горива.
Уједињени Арапски Емирати, члан Организације земаља извозница нафте и домаћин COP28 следеће године, саопштили су да ће бити „одговоран снабдевач“ нафтом и гасом онолико дуго колико свету то буде потребно.
Египат је као домаћин COP27 у фокус ставио питање „губитака и одштете“, или компензација за губитке настале услед климатских катастрофа.
Богате земље се опиру стварању механизма финансирања који би могао да подразумева одговорност за историјске климатске штете, док су се земље у развоју ујединиле у захтеву да се успостави фонд за надокнаду губитака и штета.
Сједињене Државе и ЕУ су показале већу отвореност за озбиљне разговоре о овој теми, мада су и даље опрезне у погледу формирања фонда пошто се суочавају с притисцима на домаћем терену због економског посустајања и кризе трошкова живота узроковане високим ценама енергије, наводи британска агенција.
Земље са високим дохотком тек треба да испуне обећање да ће исплаћивати 100 милијарди долара годишње за финансирање борбе за климу. Само 80 милијарди долара годишње је дистрибуирано 2019. Земље с ниским приходима траже у Шарм ел Шеику да се размотри повећање годишњег износа од 100 милијарди долара до 2025. године.
До данас је отприлике једна четвртина тих средстава отишла на пројекте прилагођавања друштвених заједница животу у топлијем свету. То није ни близу износа који је потребан. Према извештају Канцеларије УН за трговину и развој, трошкови адаптирања земаља у развоју на климатске промене износиће 300 милијарди долара 2030. године, наводи Ројтерс.
Saudijska Arabija namenila 2,5 milijarde dolara Zelenoj inicijativi
Преузмите андроид апликацију.
