Влада Србије, УНХЦР, УНДП и Национални савет Рома потписали су данас у Палати Србија заједничку изјаву о намерама и започели тематски дијалог о запошљавању младих, образованих Рома и Ромкиња. У име Владе Србије, изјаву о намерама потписала је министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић.
Она је истакла да јој је изузетно драго што Србија по том питању има подршку УН агенција, али и да ће Роми убудуће увек бити укључени у разговоре о питањима која се тичу њихове судбине. Она је изразила наду да ћемо ускоро имати јасан план шта је то бољи живот за Роме и Ромкиње, шта је чији задатак, колико то кошта и ко ће то да плати.
„То је добро за наше друштво, то га очовечује, укида немилосрдност дискириминације и врло често мржњу и нетрпељивост према Ромима. Роми су део Србије, Србија је њихова матична земља и наша је жеља, више него обавеза, да то постане реалан живот у Србији“, поручила је Чомић.
Шефица Представништва УНХЦР у Србији Франческа Бонели.
Рекла је да је циљ заједничке изјаве о намерама и сарадње са Министарством за људска и мањинска права, УНДП и Националним саветом за ромску мањину промовисање људских права и друштвена укљученост осетљивих друштвених група.
„Роми, избегли и друге угрожене групе, а посебно млади међу њима, имају много потенцијала и својим људским капиталом могу увек у значајној мери да допринесу напретку читавог друштва. Наша улога је да пружимо подршку властима како би се сваки појединац имао прилику да пружи пун потенцијал. Они својим потенцијалом могу да помогну локалној заједници, али и целом друштву. УНХРЦ је спреман да ради са њима и за њих“, навела је Бонели.
Стална представница УНДП у Србији Франсин Пикап истакла је да је друштвена инклузија ромске заједнице кључно питање везано за људска права.
Ромска заједница је етничка мањина која се и даље суочава са највећом дискриминацијом и највећим препрекама у напретку, оценила је Пикап и додала да су потребне нове стратегије и примери добре праксе.
Она је навела пројекат УНДП из 2018 у којем се 65 образованих Рома успешно интегрисало у друштво, а њих 26 је запослено.
Запослили смо их као волонтере у институције и организације. Ту су стицали нова знања, вештине и искуства, а помагали су јавним установама и невладиним организацијама да Србија постане боље друштво.
Основали су своје удружење и током пандемије ковида ишли су у ромска насеља и промовисали вакцинацију, а један од њих, доктор ромског порекла, био је веома активан радећи са оболелима од ковида. То је фантастичан пример добре праксе, која итекако има простора да се унапреди, закључила је Пикап.
