Турска разматра начине на које би могла да привуче инвеститоре, уновчи свој потенцијал обновљивих ресурса и постане енергетски снабдевач Европе.
На том путу, пак, предстоје изазови. Турска се фокусирала највише на тржишта зеленог водоника и на енергетска тржишта у југоисточној Европи, понајвише на Балкан.
Због временских услова и велике територије, Турска би могла да постане нови центар производње енергије добијене из обновљивих ресурса. Близина ове земље Европи која је гладна за енергијом је предност коју би могла да уновчи.
,,Тренутни капацитет турске производње електричне енергије, које се односе на обновљиве изворе су 7,8 GW од соларне и 10,7 GW од енергије ветра. Пре краја године, турско Министарство енергетике жели да распише тендере за пројекте да се добије додатних 3 GW из обновљивих извора“, каже Есер Оздил, сарадник у Атлантском савету у Турској.
Претходних месеци се земља фокусирала на изградњу кровних соларних панела. Традиционално је улагала и у хидроелектране, а нешто мање и у геотермалну технологију.
,,Турска је достигла значајан напредак у производњи електричне енергије из обновљивих извора енергије (ОИЕ), те је 2020. удео те енергије био 44%. Хидроелектране су најважнији извор обновљиве енергије са уделом од 20%“, рекао је један турски званичник.
Међутим, домаће потребе макар краткорочно спречавају извоз енергије, те Турска може да снабдева само мања тржишта. Турска се фокусирала највише на тржишта зеленог водоника и на енергетска тржишта у југоисточној Европи, понајвише на Балкан.
Постоје препреке – регион пати од суше
Енергија воде је дар који се брзо може претворити у проклетство. Цео регион, наиме, пати од суше.
,,Прошле године су суше јако погодиле Турску, која је због тога морала да се окрене гасу. Из тог разлога се повећала потрошња гаса и то са 48 милијарди кубних метара 2020. на преко 60 милијарди кубних метара 2021. године“, каже Аура Сабадус, новинарка Независног сервиса за информације о хемијским и енергетским тржиштима. Она је истакла да се тржиште хидроенергије у региону од тада само мало поправило.
Радимо важан посао за чистију будућност.
Стручњаци тврде да Турска мора да повећа капацитете како би привукла нове инвестиције, јер електрична мрежа иначе не би била стабилна. Влада је уложила у гас и изградила нову нуклеарну електрану. Међутим, потешкоће остају.
,,Нејасно је како да се поправи тржиште енергије, све док нуклеарка Акују не буде пуштена у рад. Може доћи до кашњења, услед тренутне геополитичке ситуације, пошто је гради руска компанија“, каже Чарлс Елинас, сарадник у Атлантском Савету. Рок за почетак рада нуклеарке је 2023. године.
Наредних месеци ће и увоз гаса бити ограничен, јер су цене високе, а Европска унија гледа да увезе што више гаса који не долази из Русије.
Прошле године Турска је с Русијом обновила уговоре о увозу гаса, повезане с холандским чвориштем ТТФ. Цене у Европској унији расту, а руски гас ће такође поскупети.
,,С обзиром да је економска ситуација лоша, трошкови увоза ће исцрпети турске финансије“, каже Елинас.
Иако је Турска прошле године забележила раст привреде од 11%, економисти сматрају да је пред државом турбулентна година. Турска лира је у слободном паду, инфлација је висока, а рат у Украјини неповољно утиче на туризам.
Заједнички покушаји?
Турска тренутно игра улогу посредника између Русије и Украјине. Тренутна светска финансијска и геополитичка ситуација је навела Турску да се окрене сарадњи са Египтом, Израелом, Уједињеним Арапским Емиратима и, однедавно, са Грчком.
,,До сада се Турска грабила за енергенте, али недавно одржан састанак између турског председника и грчког премијера указује на окретање сарадњи“, каже Елинас и додаје да обе државе морају да раде на поправљању економске ситуације.
Енергетска повезаност би могла да промовише дијалог између те две земље, као што се показало у случају Крита и Кипра.
Веће могућности
Капацитет прекограничне трговине електричном енергијом је минималан. Према енергетској аналитичарки Аури Сабадус, 2015. године је преносни капацитет електричне енргије из Турске ка ЕУ износио 500-600 МW.
,,Требало би значајно повећати ове капацитете“, каже Есер Оздил из Атлантског Савета.
Турске компаније улажу на Балкану, укључујући Приштину и Албанију. Главни фокус је на гасним тржиштима, јер Турска може да користи своја четири (ускоро пет) терминала течног гаса, који обично не раде у пролеће и лето. Поред тога, турске и балканске компаније могле би да развију заједничке енергетске пројекте, каже Оздил.
Зелени водоник у фокусу
Зелени водоник је кључни стуб енергетских планова ЕУ.
,,Европљани ће морати да увозе трећину своје потражње за водоником из земаља које нису чланице ЕУ, а Турска није поменута у стратегији ЕУ. Била би то одлична прилика да две стране раде заједно. Турска и југоисточна Европа би могле да развију сектор водоника и тиме помогну да гасне мреже у региону добију нову намену“, каже Аура Сабадус.
Турска има стратешку предност због своје инфраструктуре, укључујући луке и Јужни коридор гаса. Прошле године је тестирано укључивање водоника у гасоводе, а турско Министарство енергетике ради на развоју стратегије у сектору водоника. Турски стручњаци сматрају да би 2025-2030. земља могла да достигне удео водоника у гасоводима од минимум 10%.
Повољно финансирање ЕУ би могло да помогне Турској да се фокусира на електричну енергију и водоник.
,,Потребна је политичка воља, Европа мора да пружи руку помирења Турској и обе стране морају да окрену нови лист“, каже Сабадус и додаје да би боља сарадња била корисна за све.
U prvom planu projekti održivog razvoja i saradnja u rudarstvu i OIE
Преузмите андроид апликацију.
