Неким годинама у животу дајемо посебну тежину без јасног разлога. Тридесете донесу мир, шездесете нова питања, а у детињству постоје тренуци који нас обликују за цео живот. Наука сада потврђује да су ти преломни периоди много више од субјективног осећаја. Мозак заиста пролази кроз четири велика, јасно препознатљива таласа трансформације.
Најновија студија објављена у Nature Communications,, заснована на скоро четири хиљаде снимака мозга, открива да се у одређеним годинама наша неуробиологија реорганизује на начин који мења личност, емоције, когницију и начин на који реагујемо на свет око себе.
Разумевање ових фаза може да објасни зашто се у неким периодима осећамо изгубљено, у другима стабилно, а у каснијим годинама све више ослањамо на искуство уместо на брзину размишљања.
Прва прекретница: око девете године
Улазак у пубертет и турбулентни почетак адолесценције
Око девете године мозак прави први велики заокрет. Сива маса, која обрађује информације, и бела маса, која их преноси, до тада убрзано расту. Управо у овом периоду хормони пубертета почињу да делују. Иако се њихова појава разликује између девојчица и дечака, неуролошке промене су снажне код оба пола.
Ове вишеслојне промене уводе и повећан ризик за појаву емоционалних, когнитивних и понашајних потешкоћа.
Дете које је било стабилно може изненада постати преосетљиво, анксиозно или раздражљиво. Ово је нормалан део развоја, али често збуњује родитеље.
Мозак у овом периоду прави реорганизацију која поставља темеље за све што долази касније.
Друга прекретница: старост од 32 године
Када се личност стабилизује, а интелигенција добија свој чврст облик
Иако многи верују да адолесценција завршава око 18. године, научни подаци говоре другачије. Према најновијим налазима, адолесцентна фаза се протеже све до 32. године.
Управо тада мозак постиже највећи степен кохерентности. Бела маса достиже свој максимум, а мождане мреже се преуређују тако да подрже стабилност, уместо сталних осцилација.
Зато многи људи око 30. године описују осећај смирености. Коначно знају шта желе, шта не желе и где припадају. Интензивне потраге за идентитетом попримају јасније контуре.
Ово објашњава и зашто двадесете често доносе лутање и неизвесност. Мозак тада још гради своју структуру, што утиче на промене у ставовима, границама, професионалним амбицијама и емотивном реаговању.
Након 32. године улазимо у најдужи период стабилног одраслог доба који траје до шездесет шесте. У овом раздобљу мозак ради без великих реорганизација, дајући нам шансу да градимо навике, односе и каријеру без унутрашњих потреса који су обележили младост.
Трећа прекретница: око 66. године
Улазак у фазу раног старења мозга
Ово је тренутак када мозак започиње суптилну, али важну адаптацију. Бела маса почиње постепено да опада, а мождане мреже функционишу мање уједначено него раније.
Не значи да мозак слаби у смислу менталне способности. Пре се мења начин на који повезује информације. Ово је време када здравствени фактори попут крвног притиска или ризика од деменције могу имати јачи утицај на когнитивне функције.
Стручњаци наглашавају да ово није фаза губитка већ прилагођавања. Мозак и даље учи и гради нове везе. Само то чини другачијим темпом и другим путевима.
Четврта прекретница: од 83. године
Фаза касног старења и повлачење можданих веза
Последњи велики заокрет дешава се око 83. године. Подаци су ограниченији, али тренд је јасан. Мождане везе постају слабије, а брзина обраде информација опада.
Ипак, овде је важно истаћи да способност за радост, конекцију и смисао остаје нетакнута. Старији људи и даље могу да воле, разумеју, стварају и учествују.
Ова фаза тражи стрпљење и разумевање, како од особе која пролази кроз њу, тако и од околине. Уместо да се фокусирамо на оно што је ослабило, пажњу можемо усмерити на оно што остаје снажно. Емоције, топлина, блискост и мудрост.
Шта нам ове четири фазе поручују
Ове преломне тачке нису само биолошке чињенице. Оне су позив да боље разумемо себе и друге.
* Ако сте у двадесетим и све вам делује нестабилно, то није неуспех. Мозак још сазрева.
* Ако сте у тридесетим и осећате да сте се напокон пронашли, постоји научно објашњење.
* Ако улазите у шездесете и примећујете промене, то је природан прелазак у нову фазу.
* Ако сте у осамдесетим, ваш мозак можда ради спорије, али ваше искуство никада није било вредније.
Највећи проблем настаје када одбијамо да прихватимо где смо у свом развоју. Упоређујемо се са људима у потпуно другачијој фази и заборављамо да мозак има сопствену, врло прецизну временску линију.
Разумевање ових фаза неће уклонити животне изазове, али може донети мирнији однос према себи и другима. А управо у томе је, кажу и наука и животно искуство, јесте разлика.
Прекомерна конзумација помфрита повећава ризик од ове болести
Преузмите андроид апликацију.
