Неколико професија је забележило раст просечне тражене цене рада у дигиталној економији – продаја и маркетинг (6,2 одсто), креативне услуге и мултимедија (4,6 одсто), професионалне услуге (5 одсто) и писање и превођење (0,6 одсто).
То значи, показала је анализа Центра за истраживање јавних политика, да је раст цене рада у овим професијама донео значајне додатне приходе онима који раде на онлајн платформама.
На пример, српски гиг радници, под претпоставком да су радили пуно радно време (176 часова месечно), у областима продаје и маркетинга и креативних услуга и мултимедије били су у могућности да зараде 171,5 долар, односно 145,1 долара више него пре шест месеци.
Овакво кретање зарада, нарочито у области продаје и маркетинга, одсликава тражњу за гиг радом на глобалном нивоу која је управо најизраженија у области маркетинга.
С друге стране, посебно интересантно је то да је упркос паду просечне зараде по сату у области развоја софтвера, атрактивност гиг рада остала релативно велика за српске ИТ стручњаке. У овој области је у претходном периоду дошло до релативно малог смањења броја радника.
„То се објашњава низом повезаних утицаја: животним стилом појединаца у овој професији, јер велики број њих ради од куће и када имају класичан уговорни однос са послодавцем; потом релативно високим платама које се могу зарадити у овој области. Просечна плата на платформи са пуним радним временом у области развоја софтвера износи више од 4.500 долара. Сем тога, послови на развоју софтвера су, иначе, најбоље плаћени послови на дигиталном тржишту, а поврх тога, вероватно, су ту и специфичности самог посла, као што су ситуације у којој је гиг рад за значајан део дигиталних радника додатни извор прихода“ наводе надлежни из овог центра који су истраживањем описали дигиталну географију Србије и земаља у региону у односу на род, зараде и професије којима се најчешће баве дигитални радници.
Hakeri ove godine ukrali dve milijarde dolara u kripto valutama
Преузмите андроид апликацију.
