Подаци америчке Управе за енергетске информације показују да је извоз сирове нафте и нафтних деривата из САД скочио прошле недеље за 2,0 милиона барела на 11,4 милиона барела дневно, упркос притисцима Вашингтона на извознике да шаљу мање горива у иностранство и да повећавају домаће залихе, пренео је Фајненшел тајмс.
Цена нафте порасла близу 97 долара за барел.
Цене нафте су порасле данас настављајући опоравак са претходне сесије од скоро 3,0 одсто, пошто су оптимизам у вези с рекордним извозом „црног злата“ из САД и знаци сплашњавања страха од рецесије превагнули над забринутошћу због слабе тражње у Кини.
Европска нафта Брент је поскупела за 1,27 посто на касном поподневном трговању по средњоевропском времену на 96,91 долар за барел, према подацима са портала оилприце.цом, а америчка WTI нафта је ојачала за 1,68 процената на 89,39 долара за барел.
Бриге у вези с кинеском потражњом зауздале су већи раст цена нафте.
С друге стране, слабљење америчког долара, који је дотакао једномесечни минимум према водећим ривалима, пружило је подршку ценама нафте, јер слабији долар чини нафту јефтинијом купцима који имају других валуте и подстиче апетит инвеститора за улагањем у ризичнију имовину.
Сечин: Ограничење цена нафте задире у тржишне фундаменте
Идеја о ограничењу цена угљоводоника не само да подрива тржишне фундаменте већ и укида суверена права држава на њихове ресурсе и уводи принцип „добрих“ и „лоших“ земаља, изјавио је данас генерални директор Росњефта Игор Сечин.
„Ограничавање (цена) је напад не само на тржишне фундаменте већ и на основе суверентитета. Та идеја, у суштини, значи укидање сувереног права земаља на сопствене ресурсе, јер су ‘добрим’ земљама, којима недостају ресурси, они потребнији него оним ‘лошим’. На саме Сједињене Државе, наравно, никаква ограничења не утичу“, рекао је Сечин на Верона Евроазијском економском форуму у Бакуу, преоси ТАСС.
Он је навео да у свету више не постоји јединствено енергетско тржиште и јединствена правила. Висока волатилност на тржиштима која је уочена током протекле деценије сада је постала неограничена, додао је Сечин. Шеф Росњефта је такође оценио као апсурдну и илузорну идеју о искључењу Русије из светске економије.
„Идеја о ‘одсецању’ Русије из светске економије је апсурдна и илузорна. Запад традиционално потцењује размере и улогу руске економије у глобалној подели рада“, рекао је он, додајући да удео Русије у снабдевању света основним сировинама достиже и до 15 посто.
Руско-украјински рат је погошао енергетску кризу у Европи током протекле године. Поремећаји у логистичким и финансијским операцијама због кризе и западних санкција Русији поткопали су ланце снабдевања и довели до скока цена енергије широм света.
Министри финансија Г7 договорили су се прошлог месеца да уведу ограничење цена на руски гас и нафту с циљем да се смање приходи Русије од извоза угљоводоника.
Преузмите андроид апликацију.