Neki istorijski izvori govore nam da je fruškogorsko vinogorje nastalo zahvaljujući rimskom imperatoru Marku Aureliju Probu.
Za razliku od svojih prethodnika i naslednika, na čelu Rimske imperije proveo je svega šest godina, ali u Sremu i na Fruškoj gori za to vreme ostavio je neizbrisiv trag.
Zašto? Zato što je on prvi ovde posadio vinovu lozu, negde u okolini Divoša, na jugozapadnim padinama Fruške gore!
Dosta kasnije, negde oko 1235. godine u Srem stižu francuski monasi iz Šampanje, cisterciti, i takođe donose vinovu lozu i sade je. Primila se i više nego uspešno. U čitavom srednjem veku, sve do turskih osvajanja fruškogorsko vinogorje imalo je, prema mnogim istorijskim izvorima, najbolje vino srednjovekovne Ugarske.
Postoji podatak da je u statutima nekih severnougarskih gradova, koji su se odnosili na propise u vinu, stajalo da su upravo iz fruškogorskog vinogorja najkvalitetnija i najukusnija vina.
Mađari, koji su imali vinograde na Fruškoj gori, kada su bežali pred Turcima, poneli lozu sa sobom i zasadili je na Tokajskom brdu. Iz toga se može zaključiti da je predak čuvenog tokajca sremsko, odnosno fruškogorsko vino.
Za više interesantnih novosadskih priča, kliknite ovde.
Svakako, u 18. veku, kada je usledio kulturni, politički i privredni procvat Sremskih Karlovaca, vino i vinogradarstvo takođe je dobro stajalo. Polovinom 18. veka samo u ataru Karlovaca pod vinovom lozom bilo je oko 2.500 jutara.
Neki treći istorijski izvori odgovorno tvrde da je carica Marija Terezija obožavala karlovački bermet koji se služio i na jedinoj plovidbi najpoznatijeg broda svih vremena “Titanika”.
Zbog umereno kontinentalne klime, mnogo sunčanih dana i povoljnih temperatura, blage padine Fruške gore izuzetno su povoljne za vinogradarstvo.