Неки историјски извори говоре нам да је фрушкогорско виногорје настало захваљујући римском императору Марку Аурелију Пробу.
За разлику од својих претходника и наследника, на челу Римске империје провео је свега шест година, али у Срему и на Фрушкој гори за то време оставио је неизбрисив траг.
Зашто? Зато што је он први овде посадио винову лозу, негде у околини Дивоша, на југозападним падинама Фрушке горе!
Доста касније, негде око 1235. године у Срем стижу француски монаси из Шампање, цистерцити, и такође доносе винову лозу и саде је. Примила се и више него успешно. У читавом средњем веку, све до турских освајања фрушкогорско виногорје имало је, према многим историјским изворима, најбоље вино средњовековне Угарске.
Постоји податак да је у статутима неких северноугарских градова, који су се односили на прописе у вину, стајало да су управо из фрушкогорског виногорја најквалитетнија и најукуснија вина.
Мађари, који су имали винограде на Фрушкој гори, када су бежали пред Турцима, понели лозу са собом и засадили је на Токајском брду. Из тога се може закључити да је предак чувеног токајца сремско, односно фрушкогорско вино.
За више интересантних новосадских прича, кликните овде.
Свакако, у 18. веку, када је уследио културни, политички и привредни процват Сремских Карловаца, вино и виноградарство такође је добро стајало. Половином 18. века само у атару Карловаца под виновом лозом било је око 2.500 јутара.
Неки трећи историјски извори одговорно тврде да је царица Марија Терезија обожавала карловачки бермет који се служио и на јединој пловидби најпознатијег брода свих времена “Титаника”.
Због умерено континенталне климе, много сунчаних дана и повољних температура, благе падине Фрушке горе изузетно су повољне за виноградарство.
