Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж изјавио је данас да до Експа 2027. треба да буде направљена национална платформа за вештачку интелигенцију, чије срце представља национални српски језички модел, на којем се ради у дата центру у Крагујевцу.
Чадеж је, на представљању стратегије „Србија 2030“ и „Србија 2035“, рекао да је национални језик срце националне стратегије за вештачку интелигенцију.
„Срце те инфраструктуре јесте национални српски језички модел или велики језички модел (LLM). Шта је то за све оне који се први пут сусрећу са овим појмом? Језички модел је заправо систем вештачке интелигенције који разуме језик, генерише текст, разговара, анализира, предвиђа, пише извештаје и даје одговоре“, рекао је Чадеж.
Додао је да је ChatGPT, на пример, језички модел изграђен на знањима скупљеним са интернета, а не на нашем националном језику.
„Када ваша фирма, болница, министарство или било ко од вас унесе податке у њега, ти подаци физички не напуштају Србију, али систем није изграђен на нашем знању. Он користи знање које је могао да покупи са интернета; делимично има и српски језик, али не познаје наше прописе, наша писма, не познаје нашу администрацију. Српски језички модел је управо одговор на то“, објаснио је Чадеж.
Истакао је да се српски језички модел развија у дата центру у Крагујевцу и поновио да он не шаље податке ван граница, да разуме српски закон, српску медицину, српску бирократију и све нијансе нашег језика.
„Важан је и проширени вокабулар за српски језик на овој платформи. Уносимо податке из корпуса закона, судских пресуда, медицине, архива, образовног материјала и свега што доприноси да овај језик буде потпуно применљив за вештачку интелигенцију у привреди или државној управи. Шта то значи? Тренутно вештачку интелигенцију не можете у потпуности да примените. Када будемо имали национални језички модел, а наш задатак је да га направимо до Експа 2027. године, то ћемо моћи“, рекао је он.
Чадеж је навео да то у аутомобилској индустрији значи до 25% нижих трошкова.
„У пољопривреди, када имате домаће податке обучене на домаћим подацима о usevима и временским приликама, то значи 30% већи принос. Ово важи и за предикцију болести, заразних болести, куповину лекова и тако даље. Ово је суштина и срце саме активности коју морамо спровести да бисмо уопште могли да користимо вештачку интелигенцију у будућности“, нагласио је он.
Председник ПКС је истакао да је такав српски LLM вештачка интелигенција која је наша, која ради у Крагујевцу, не шаље податке ван граница и разуме српски закон и српску медицину.
„То је као дигитални аутопут који држава гради да би привреда могла да га користи. Разлика је у томе што, ако ово успемо, до 2035. године можемо имати 50 милијарди долара више у нашем БДП-у. Цена, ако не успемо, није само губитак БДП-а, већ и губитак конкурентних сектора и подсектора; свака фирма неће моћи да опстане. Ово је шанса која се појављује једном у генерацији и захваљујем се председнику и Влади Србије што препознају овај задатак као један од главних приоритета“, закључио је Чадеж.
Мали: Уложићемо 48 милијарди евра до 2035. године у раст економије, највећи програм икада
Преузмите андроид апликацију.
