Здравствени систем се убрзано дигитализује, а електронски картони постају део свакодневице, па питање ко може да види податке пацијената и на који начин се они штите постаје посебно важно за особе које живе са ХИВ-ом, истакнуто је на конференцији „ХИВ и дигитализација – без страха“ одржаној у Београду, коју је организовало удружење Национални центар за сексуално и репродуктивно здравље „Потент“.
Иако савремена терапија омогућава да особе које живе са ХИВ-ом воде дуг и квалитетан живот, како је речено на конференцији, стигма и дискриминација нису нестале, оне су као и пре 20 година, а највећи проблеми често настају управо унутар здравственог система.
О неопходности заштите података оболелих од ХИВ-а говорили су представници Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, клиничари, представници институција за заштиту права, цивилног сектора и стручњаци који учествују у развоју дигиталних здравствених решења.
Дигитализација здравства у Србији олакшава живот пацијентима, електронски рецепт смањио је потребу за честим одласцима код лекара, док кроз апликацију и портал е-здравље грађани могу да заказују прегледе у домовима здравља и имају увид у извештаје лекара и лабораторијске резултате у реалном времену.
Међутим, прво питање које особе постављају након позитивног ХИВ теста је ко ће имати приступ њиховим подацима, рекао је извршни директор Националног центра за сексуално и репродуктивно здравље „Потент“ Бранислава Прокић.
„Људи желе да знају шта ће бити са њиховим подацима и ко ће то видети. Посебно је то проблем у мањим срединама, где многи имају страх да чак и свом лекару опште праксе кажу дијагнозу. Ако желимо да контролишемо епидемију и достигнемо циљеве Светске здравствене организације, неопходно је да људи имају поверење у систем и да знају да ће информације бити доступне само онима којима су заиста потребне због лечења“, навео је Прокић.
„Потент“ ће, како је рекао, наставити сарадњу са институцијама како би се осигурало да дигитализација здравственог система иде у правцу који штити права пацијената и доприноси бољој доступности и квалитету здравствене заштите.
Електронски здравствени картон тренутно је у пилот-фази у четири установе, али је план да се систем прошири на целу Србију, рекао је Никола Радоман из Министарства здравља.
„Циљ је да лекари имају квалитетнији и бржи приступ информацијама, али уз строго контролисан приступ подацима. Када је реч о ХИВ статусу, те информације моћи ће да види искључиво лекар који у том тренутку лечи пацијента. Пацијенти ће преко портала е-Здравље имати увид у то ко је приступао њиховом картону и када“, објаснио је Радоман.
Стручњаци кажу да последњих година број новооткривених случајева стагнира или благо опада, пре свега захваљујући превентивној терапији PrEP и успешном лечењу особа које живе са ХИВ-ом.
„Успешна терапија доводи до тога да особа постаје незаразна и не може даље да преноси инфекцију. Зато је важно да људе мотивишемо да се тестирају на време и да остану повезани са здравственим системом“, истакао је начелник Одељења за HIV/AIDS Клинике за инфективне и тропске болести УКЦС проф. др Јован Ранин.
Он је додао да пацијенти имају поверење у Инфективну клинику јер се ту ХИВ лечи деценијама, али проблем настаје када изађу из тог система и када им је потребна помоћ других специјалиста.
„ХИВ је данас мултидисциплинарна болест и управо ту стигма још постоји. Заштита података кроз дигиталне системе може додатно да допринесе сигурности пацијената и њиховом поверењу у лечење“, сматра др Ранин.
Руководилац Групе за притужбе Повереника за заштиту равноправности Реља Панић рекао је да медицина јесте значајно напредовала, али да је стигма остала готово на истом месту као пре двадесет или тридесет година и да највећи број пријава особа које живе са ХИВ-ом долази управо из области здравствене заштите.
„Људи се жале на јавно обележавање ХИВ статуса у документацији, одбијање пружања услуга, а имали смо и случајеве да стоматолошке ординације одбију пацијенте који живе са ХИВ-ом. Данас ти људи често имају већи проблем са окружењем него са самом болешћу“, навео је Панић.
Он је казао да дигитализација може да донесе велику корист, али само уколико заштита података буде на највишем нивоу и ако систем истовремено ради на смањењу дискриминације и враћању поверења пацијената у здравствене институције.
„Поверење у здравствени систем је кључно за ефикасну борбу против ХИВ-а. Ако особа страхује да ће бити дискриминисана, одбијена или изложена осуди – мања је вероватноћа да ће се тестирати, започети лечење или остати у систему подршке. То онда није само проблем појединца – то је проблем јавног здравља“, истакао је Панић и додао да зато борба против дискриминације није само правно питање, већ и питање знања, емпатије и одговорности.
Преузмите андроид апликацију.
