U Bugarskoj se danas održavaju vanredni parlamentarni izbori pošto saziv parlamenta, koji je formiran nakon prethodnih izbora u aprilu, nije uspeo da sastavi održivu koalicionu vladu. Pravo glasa na današnjim izborima ima nešto više od 6,7 miliona ljudi.
Birališta su otvorena u sedam sati po lokalnom vremenu, biće zatvorena u 20 časova, a preliminarni rezultati očekuju se oko ponoći.
Pravo glasa na današnjim izborima ima nešto više od 6,7 miliona ljudi, koji će birati 240 članova novog saziva parlamenta, među 6.048 kandidata koje je predložilo 15 partija i osam koalicija i dve nezavisne stranke, prenosi BTA.
Najnovije ankete javnog mnjenja ukazuju da će rezultati posle današnjih izbora biti slični kao i posle izbora u aprilu, ali i predviđaju dalji pad podrške partiji Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) dugogodišnjeg premijera Bojka Borisova, nakon što je aktuelna privremena vlada iznela optužbe o široko rasprostranjenoj korupciji dok je on bio na čelu vlade.
Prema rezultatima anketa, vodiće se tesna trka između partije Borisova, koja je osvojila najviše, 26 odsto glasova u aprilu, i njenog glavnog rivala, antielitne stranke “Postoji takav narod”, koju predvodi televizijski voditelj Slavi Trifunov.
Opoziciona Socijalistička partija će, kako se predviđa, zauzeti treće mesto, a iza nje će biti liberalna grupa koja se bori protiv korupcije Demokratska Bugarska i etnička turska partija Pokret za prava i slobode (MRF).
Očekuje se i da će novi savez levog centra “Ustanite! Mafija napolje!”, koji je formiran nakon prošlogodišnjih protesta protiv vlade, preći cenzus od četiri odsto, koliko je potrebno za ulazak u parlament.
Prema navodima političkog analitičara Dimitara Ganeva, mala je šansa da će se Borisov vratiti na čelo vlade i osvojiti četvrti mandat, bez obzira na to da li njegov GERB osvoji najviše glasova, jer je većina političkih grupa odbila ideju o saradnji sa bivšom vladajućom partijom.
Pre godinu dana su izbili masovni protesti u Sofiji i drugim gradovima. Građani su tražili ostavke Borisova i njegovog republičkog tužioca Ivana Geševa, prebacujući im korupciju, političku bahatost i rušenje pravne države.
