Budisava je najmlađe selo u Šajkaškoj, pozicionirano na 20 km od grada, na putu između Kaća i Titela.
Zanimljivost koja možda i nije toliko poznata jeste da je Budisava pravljena da bude mađarsko selo.
Kako bi se održala ravnoteža u društvu i ni jedna nacionalna zajednica ne bi postala brojnija, a samim tim se i odlučila na, ne daj Bože, neku ideju samostalnosti, vlast je odlučila da spreči masovno naseljavanje Srba na ovom području tako što će napraviti selo u kome će naseliti isključivo Mađare.
Krajem 19. veka Koviljčani su smislili da deo državnog zemljišta, koji nije bio dobro isparcelisan i iskorišćen, prodaju.
Kada je u dnevnim novinama osvanuo oglas za prodaju velikog komada zemlje, Janoš Hankonji je taj oglas prosledio austrougarskoj vladi i predložio da se na području gusto naseljene šume napravi selo.
Međutim, finansijska situacija nije bila toliko sjajna pa su uz Mađare prilikom kolonizacije pristigli i Nemci. Mađari su u znak zahvalnosti predsedniku austrougarske vlade Kalmanu Tisi selo nazvali Selo Tise Kalmana, dok su ga Nemci zvali Šumsko novo selo.
Po aktu o dozvoli da se gradi selo, jedna polovina stanovnika morala je biti mađarske, a druga polovina Nemačke nacionalnosti, dok su svi stanovnici zajedno još dugo vraćali dugove utrošene za izgradnju sela.
Multikulturalnost kojom Budisava i danas odiše, svoje korene vuče još iz daleke prošlosti kada su u slozi živeli Nemci, Mađari i Srbi. U to doba, komšija se pre svega merio na osnovu svoje ljudskosti, a ne nacionalnosti.
O bliskim odnosima pripadnika različitih naroda svedoči i blizina crkava rasprostranjenih po selu. Katolička, Reformatska i Pravoslavna crkva i dalje svedoče o multikulturalnosti ovog mesta, dok je Evangelistička crkva, koja je nekada takođe krasila ravnicu Budisave, srušena 1946. godine nakon završetka Drugog svetskog rata.
Ispred Katoličke crkve nalazi se “Turul“, odnosno spomenik mitske ptice, podignut u čast palih boraca i nestalih Mađara u Prvom svetskom ratu, dok se ispred mesne zajednice nalazi Spomenik palim borcima u Narodnooslobodilačkoj borbi, podignut u sećanje na 22. oktobar, tačnije dan kada je oslobođeno selo.
Školsko dvorište osnovne škole “Ivo Andrić“ krije najlepše uspomene svih onih koji su ovde odrastali. Roditelji, ali i njihova deca često su imali iste učitelje, te kada je mlađima potrebna pomoć oko domaćeg zadatka uvek imaju adekvatnu pomoć.
Leto otvara nove mogućnosti, te se svi mladi sjate u obližnji park, mesto na kome najviše vole da se rashlade uz neko ledeno piće i dobro društvo sa kojim su odrasli.
Zima je ipak malo dosadnije godišnje doba za mlade Budisavljane. Tada “bleju“ u parku zameni “otpadanje“ u kafiću “Campari“ u kome uvek vlada prijatna i raspevana atmosfera.
Kada se užele dobre klope, meštani odlaze u “Grlić salaš“ koji je nadaleko poznat po najboljem gurmanskom meniju.
Iako malo selo, Budisava i danas ima izuzetno razvijen kulturni i socijalni život. Ona je svake godine domaćin raznih manifestacija poput kampa za folkloraše, festivala testenina i drugih…
Ukoliko ikada odlučite da je posetite, već pri prvoj poseti zaljubićete se u prijatan karakter ljudi koji ovde žive. Niko vas neće gledati popreko, bilo kojoj nacionalnosti pripadali, a ukoliko naiđete na nekog od starijih meštana Budisave, obavezno ih pitajte da vam pričaju o istoriji ovog mesta, to će vas, garantujemo, samo još više zaljubiti u nju.
Preuzmite android aplikaciju.
