Početna > Srbija
Srbija

„Budi human kao što je Srbija bila 1885.“

U sedištu međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi stoji tabla sa natpisom: „Budi human kao što je Srbija bila 1885. godine“, a znate li zašto?
Foto: Wikimedia Commons/Torbjorn Toby Jorgensen

Srbija u svojoj istoriji može da se ponosi mnogim stvarima, ali ništa nije tako posebno kao postavljanje presedana u istoriji ratovanja. Nije u pitanju čin borbe, već čin humanosti.

Krajem 19. veka, tačnije 1885. godine, Srbija je objavila rat Bugarskoj. Povod je bilo ujedinjenje Kneževine Bugarske i Istočne Rumelije, koje je izvršeno kršenjem odluka Berlinskog kongresa, a na štetu Srbije i Srba koji su živeli na tim područjima pre i tokom Otomanske vlasti. Kralj Milan je pokušao diplomatski da reši problem, ali usled neuspeha objavio je rat.

Rat, kao i svaki drugi, imao je svoje heroje i žrtve, pobede i poraze, dobre i loše odluke i poteze, ali u ovom ratu se Srbija na poseban način upisala u istoriju.

Srbija je zaustavila ratne operacije na jedan dan, kako bi Crveni krst mogao da dođe do bugarskih vojnika i ukaže im pomoć.

Na teritoriji tadašnje Srbije uveliko je postojao Crveni krst, oformljen 1876. godine. Ipak, u susednoj Bugarskoj nije bilo tako, pa nije bilo ljudstva da pomogne ranjenim bugarskim vojnicima.

Međunarodni Crveni krst spremio je lekove i potrebnu medicinsku pomoć i poslao konvoj za Bugarsku, ali jedini put do njih bio je, ironično, preko Srbije, sa kojom ratuju.

A onda, desilo se nešto što nije nikada ranije, a ni nakon toga.

Na zahtev austrijskog Crvenog krsta, Srbija je zaustavila ratovanje na 24 časa, kako bi se iz Beča transportovala medicinska pomoć za ranjene bugarske vojnike.

Kao da nije učinjeno dovoljno, Srbi su austrijskim karavanima pomoći dodali svoje krevete, ćebadi, lekove, opremu i sve što je potrebno za formiranje bolnice.

Ukratko, Srbija je snabdevala svog protivnika u ratu.

Za ovaj nesebičan i human čin Srbija je dobila posebno priznanje humanosti od međunarodnog Crvenog krsta, kao i plaketu na kojoj je pisalo „Budi human kao što je Srbija bila 1885. godine“.

Knez Milan Obrenović potpisao je primirje 28. novembra 1885. godine u Nišu, a mir je došao nedugo zatim uz određene komplikacije koje su se pojavile na putu do potpunog rešavanja konflikta.

Srpski sat koji je kucao 200 godina pre švajcarskog

Preuzmite android aplikaciju.