Brodvej, matica najboljih pozorišta na svetu i košnica talenta, u širokoj ponudi zbivanja u Njujorku rangira se prilično visoko sa svojim mjuziklima i predstavama. Ovde glumci najčešće nastupaju osam puta nedeljno, bez plej – beka, ostave srce na pozorišnim daskama i ne promašuju visoke note u mjuziklima. Ulaznice u proseku koštaju 80 dolara i iako je prva reakcija na cenu “skupo je”, kada se šou završi shvatite da je magija koju ste upravo doživeli – neprocenjiva.
Istorija počinje kada su u 18. veku u Nasau ulici Volter Mari i Tomas Kin osnovali prvo pozorište u kom su se davale predstave po Šekspirovim klasicima.
Američki rat za nezavisnost je obustavio funkcionisanje pozorišta u međuvremenu nastalih u Njujorku, da bi 1798. ponovo proradila. Otvoren je Park teatar sa 2000 mesta. Sale su nicale po celom gradu, da bi kasnije počele da se koncentrišu u “Teatar distriktu”. Odjednom su svi išli u pozorište.
Dvadesetih se Brodvej takmičio sa prvim filmovima, četrdesetih koristio umetnost za protest protiv rata, a osamdesetih se izborio za status istorijskog dobra od nacionalnog značaja. Iako mu s vremena na vreme popularnost opada ili raste, kvalitet nikad ne manjka.
Kada se zavese spuste retko ko će izaći van a da mu se ne omakne jedno iskreno “vau”, pa čak i ako nije ljubitelj teatra. Ako vas tema predstave ne dotiče posebno, uvek se možete diviti multitalentovanim performerima, kostimima, scenografiji, koreografiji.
Brodvej broji četrdesetak profesionalnih pozorišta koja se nalaze između 39. i 66. ulice na Menhetnu i imaju preko 500 sedišta. Postoje i manja pozorišta, takozvani “of – Brodvej”, i ona najmanja poznata kao “of – of – Brodvej”. Ukupno ih je na stotine, pa fraza “ponešto za svačiji ukus” ovde ima smisla.
U Njujorku je vrlo lako ispuniti dane aktivnostima, i vrlo teško odabrati koju predstavu pogledati na Brodveju. Ipak, ako se nađete na Menhetnu, ne propustite da budete jedan od 13 miliona ljudi koji godišnje vide prestavu na Brodveju.
Od klasika kao što je “Fantom iz opere”, preko Hari Potera i Aladina pa do rep mjuzikla “Hamilton” o Aleksandru Hamiltonu i očevima američke nacije, svaka predstava je posebna, i svaka je nekome omiljena.
Pri izboru obratite pažnju ko su dobitnici “Toni” nagrade, ekvivalenta Oskara u svetu Brodveja. Svake sezone ovde se okušaju i poznata holivudska lica – Hju Džekmen, Metju Broderik, Forest Vitaker, Denzel Vošington, koji je nedavno izjavio da će “na Brodveju i završiti karijeru”, između ostalih.
Samu aveniju Brodvej, kojoj skup pozorišta duguje ime, opisao je 1868. godine u svom radu “Tajne velikog grada” Edvard Vinslou Martin. On kaže: „Najlepša ulica na svetu je Brodvej. Prostire se celom dužinom ostrva. Ali njeni najatraktivniji delovi su između Zelene Kuglane i Trideset četvrte ulice.”
Avenija je iz doba kad su Njujorkom gazodovali Holanđani, a grad se zvao Novi Amsterdam. Služila je kao prečica za prelazak preko celog poluostrva Indijancima, i danas je jedina avenija koja dijagonalno seče ortogonalno uređeni Menhetn. Duga je preko 50 kilometara, prolazi kroz Bronks in završava se u okrugu Vestčester. Na njoj se nalazi i Tajms skver, najpoznatiji trg na svetu.
Avenija Brodvej poznata je i po nekoliko prelepih građevina. Jedna od njih je Apthorp, završena 1908, u stilu italijanske renesanse. Apthorp je stambena zgrada, sa patiom koji predstavlja pravu malu urbanu džunglu. Rouzi o Donel i Sindi Loper neke su od njenih slavnih stanara.
Još jedan arhitektonski biser je Vulvort zgrada koja je 1913, kada je sazidana sa svojih 60 spratova bila najviša zgrada u Njujorku tokom 17 godina. Vulvort zgrada izgleda kao gotska katedrala, a lobi je ukrašen muralima i mozaicima.
Početkom 20. veka bila je sedište Kolumbija rekords, te su u njoj snimljeni prvi džez tonski zapisi, Original Dixieland Jass benda.
Neke od zgrada pozorišta su i arhitektonski interesantne, kao But teatar u venecijansko – renesansnom stilu, ili Al Hirschfeld teatar u vizantijskom stilu i sa maorskim lukovima.
Za neka pozorišta kažu da su opsednuta duhovima, kao Novi Amsterdam i Belasko. Sve i da pravih duhova nema, među ovim zgradama i ulicama itekako se oseti prisustvo Džudi Garland, Frenka Sinatre, Džerija Luisa i drugih vanvremenskih zvezda kojima je Brodvej bio dom.
Autor teksta: N. Gološin (2018)
Preuzmite android aplikaciju.
