Zaštita slobode izražavanja ostaje ključni prioritet za akciju Evropske unije u oblasti ljudskih prava, saopštio je danas visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.
On je, uoči obeležavanja Svetskog dana slobode medija 3. maja, podsetio na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima u kojoj se navodi da „svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja; ovo pravo uključuje slobodu mišljenja bez mešanja i traženja, primanja i prenošenja informacija i ideja putem bilo kog medija i bez obzira na granice“.
Borelj je naveo da se EU pridružuje UNESCO-u u naglasku da je danas više nego ikada sloboda izražavanja ključna za sva druga ljudska prava i da odlučujuće doprinosi „oblikovanju budućnosti prava“.
„Dok je očuvanje slobodnih, nezavisnih i pluralističkih medija od vitalnog značaja za otporne i zdrave demokratije, sloboda medija se danas dovodi u pitanje u većini delova sveta. Novinari, medijski radnici i svi oni koji javnosti iznose nezavisne kvalitetne informacije, rasvetljavaju teška kršenja ljudskih prava i zločine i pozivaju na odgovornost vlastodršce, sve više se suočavaju sa diskreditacijom, pretnjama i napadima, uključujući i dezinformacije“, navodi se u saopštenju visokog predstavnika EU.
Kako se ističe, na pretnje i sve češće napade posebno su ranjive novinarke.
„One su izložene stigmatizaciji, seksističkom govoru mržnje, trolovanju, seksualnom i rodno zasnovanom nasilju, pa čak i ubistvu“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je čak 73 odsto novinarki tokom svog rada doživelo onlajn pretnje, zlostavljanje i uznemiravanje, kao i da nikada ovoliko novinarki nije bilo u pritvoru kao što je to slučaj danas.
„Kao nepokolebljivi branilac prava na slobodu izražavanja, EU osuđuje sve oblike pretnji i nasilja nad novinarima i podržava medijske radnike u opasnosti kroz lokalne misije i kroz namenske programe, kao što je platforma Safejournalists na Zapadnom Balkanu, projekat podrške nezavisnim medijima i osnovnim slobodama u Kambodži i program Media Resilience u Avganistanu“, piše u saopštenju visokog predstavnika EU.
Paralelno sa tim, dodaje se, EU se suprotstavlja „strateškim tužbama protiv učešća javnosti“ (SLAPP), reguliše digitalne usluge i tržišta i predlaže Zakon EU o slobodi medija.
Istovremeno, Unija gradi kritične kapacitete u suprotstavljanju dezinformacijama iz inostranstva i stranom mešanju, kako bi pomogla građanima u Evropi da ojačaju svoju otpornost na dezinformacije, manipulacije i propagandu.
„Odbrana i promovisanje slobode štampe je univerzalna misija koja ne poznaje granice. EU će ostati posvećena angažovanju sa vladama, medijima i civilnim društvom, kako na međunarodnim forumima, tako i na lokalnom nivou, kako bi preuzela inicijativu i ojačala slobodu štampe širom sveta“, zaključuje se u saopštenju visokog predstavnika EU Žozepa Borelja.
Danska će uputiti vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini od 250 miliona dolara
Preuzmite android aplikaciju.
