Američki diplomata Henri Kisindžer je jednom napisao da, „ma koliko bili različiti veliki državnici istorije, svi su imali jednako zdrav osećaj za prošlost i viziju za budućnost’“, rekao je danas američki državni sekretar Entoni Blinken.
On na taj način istakao da je, danas preminuli Kisindžer, kao nekadašnji student istorije i strategije, tokom „neverovatnih 100 godina, napravio oboje“.
Blinken je podsetio da je porodica nekadašnjeg državnog sekretara pobegla u Sjedinjene Američke Države iz nacističke Nemačke 1938. godine, kada je imao svega 15 godina.
„Našavši utočište u Americi, Henri je kasnije napisao kako je lično iskusio šta je naša nacija značila za ostatak sveta, posebno za progonjene i obespravljene“, naveo je aktuelni američki državni sekretar.
Blinken je naglasio da je Kisindžer voleo naciju koja je primila njegovu porodicu i da je do kraja života osećao „dužnost i želju da služi Americi, njenom narodu, njenoj ideji“.
„Primljen u američku vojsku sa 19 godina, pridružio se savezničkim snagama koje su oslobodile Evropu u Drugom svetskom ratu, za šta je dobio i vredno odlikovanje“, istakao je američki državni sekretar.
Spomenuo je i kako je Kisindžer napisao da je „za razliku od istoričara, akademika ili analitičara, državniku dozvoljeno samo jedno nagađanje, jer su njegove greške su nepopravljive”.
Prema Blinkenovim rečima, nekadašnji čuveni državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost, doneo je bezbroj odluka koje su menjale istoriju.
„Služiti kao glavni američki diplomata danas znači kretati se kroz svet koji nosi Henrijev trajni pečat – od odnosa koje je uspostavio, preko alata za koje je bio pionir, do arhitekture koju je izgradio“, rekao je državni sekretar.
Istakao je da je Kisindžer čak i u svojoj desetoj deceniji, bio odlučan da gleda u budućnost, kao i u prošlost.
Naglasio je da je Kisindžerova trajna sposobnost da iskoristi svoju stratešku oštroumnost i intelekt, za suočavanje s novim izazovima svake decenije, navodila predsednike, državne sekretare, savetnike za nacionalnu bezbednost i druge lidere da traže njegov savet.
„To važi i za mene – bilo da sam putovao u Kinu više od 50 godina nakon njegovog transformativnog odlaska, ili da sam tražio njegov savet dok smo oblikovali naš pristup veštačkoj inteligenciji, o kojoj je on plodno razmišljao, pisao i savetovao, i tako sve do poslednjih nedelja svog života“, ustvrdio je Blinken.
Američki državni sekretar poručio je na kraju da je „malo ljudi bolje proučavalo istoriju, a još manje ih je učinilo više da oblikuje istoriju, od Henrija Kisindžera“.
Preuzmite android aplikaciju.
