Manje od 100 kilometara istočno, artiljerijske snage udaraju po ukrajinskim odbrambenim pozicijama dok ruske snage napreduju. Ali ispod površine ovog prostranog polja uglja u Donbasu, sve manji broj rudara i dalje radi, izvlačeći rude koja je simbol jednog od najvećih izazova Ukrajine.
Ukrajina gubi gradivne blokove svoje ekonomije — njene prirodne resurse.
Posle skoro šest meseci borbe, Rusija ima kontrolu nad rudno najbogatijim delom u Evropi. Ukrajina ima neke od najvećih svetskih rezervi titanijuma i rude gvožđa, polja neiskorišćenog litijuma i ogromna ležišta uglja. Zajedno, vrede desetine biliona dolara.
Deo tih nalazišta uglja, koji su decenijama pokretali industriju čelika u Ukrajini, koncentrisan je na istoku, koji je pod kontrolom Moskve. To ih je stavilo u ruke Rusije, zajedno sa značajnim količinama drugih vrednih nalazišta energije i minerala koji se koriste za sve, od delova za avione do pametnih telefona, prema analizi kanadske kompanije za geopolitički rizik Secdev za Vašington Post.
Rusija poseduje ogromne količine prirodnih resursa. Ali uskraćivanje Ukrajine da je ima strateški je potkopalo ekonomiju zemlje, primoravajući Kijev da uvozi ugalj kako bi zadržao upaljena svetla u naseljnim mestima. Ukoliko Kremlj uspe da pripoji ukrajinsku teritoriju koju je zauzeo — kao što američki zvaničnici veruju da će to pokušati da uradi u narednim mesecima — Kijev bi trajno izgubio pristup skoro dve trećine svojih depozita.
Ukrajina bi takođe izgubila bezbroj drugih rezervi, uključujući zalihe prirodnog gasa, nafte i retkih zemnih minerala – neophodnih za određene visokotehnološke komponente – koje bi mogle da ometaju potragu Zapadne Evrope za alternativama za uvoz iz Rusije i Kine.
„Najgori scenario je da Ukrajina izgubi zemlju, da više nema snažnu ekonomiju sirovina i da više liči na jednu od baltičkih država, naciju koja nije u stanju da održi svoju industrijsku privredu“, rekao je Stanislav Zinčenko, izvršni direktor GMK-a, sa sedištem u Kijevu.
12,4 biliona dolara izgubljenog bogatstva
Ukrajina je nadaleko poznata kao poljoprivredna sila. Ali kao izvor sirovina, dom je za 117 od 120 najčešće korišćenih minerala i metala i glavni izvor fosilnih goriva. Zvanični veb-sajtovi više ne prikazuju geolokacije ovih depozita; vlada ih je, pozivajući se na nacionalnu bezbednost, skinula u rano proleće.
Ipak, analiza SecDev-a pokazuje da su ukrajinska energetska nalazišta, metali i minerali vredni najmanje 12,4 biliona dolara sada pod ruskom kontrolom. Ta cifra čini skoro polovinu vrednosti u dolarima od 2.209 depozita koje je kompanija pregledala. Pored 63% nalazišta uglja u zemlji, Moskva je zaplenila 11% svojih nalazišta nafte, 20% svog prirodnog gasa, 42% svojih metala i 33% svojih nalazišta retkih metala i drugih kritičnih minerala uključujući litijum.
Do nekih od tih nalazišta je teško doći ili ih je potrebno istražiti da bi se procenila njihova održivost. Neki su zatečeni ili tokom moskovske aneksije Krima 2014. ili tokom osmogodišnjeg rata ukrajinske vlade sa borcima na istoku zemlje.
Međutim, otkako je specijalna vojna operacija počela u februaru, Kremlj je stalno širio svoje vlasništvo. Prema SecDev-u i rukovodstvu ukrajinske rudarske i čelične industrije, zaplenjeno je: 41 nalazište uglja, 27 nalazišta prirodnog gasa, 14 nalazišta propana, 9 naftnih polja, 6 nalazišta gvozdene rude, 2 nalazišta rude titanijuma, 2 nalazišta rude cirkonijuma, 1 lokacija stroncijuma , 1 nalazište litijuma, 1 nalazište uranijuma, 1 nalazište zlata i značajan kamenolom krečnjaka koji se ranije koristio za proizvodnju ukrajinskog čelika.
Roman Opimakh, generalni direktor ukrajinskog geološkog zavoda, rekao je da vlada još uvek procenjuje uticaj rata na njene mineralne resurse. Ali s obzirom na to koliko se ukrajinskih sirovina nalazi na istoku i jugu, on je sugerisao da vrednost izgubljenih rezervi premašuje ukupnu izračunatu u nezavisnoj analizi.
„Postoji imovina koju smo izgubili — resursi koje trenutno koristimo da podržimo naše industrijske aktivnosti i da generišemo energiju“, primetio je on. „Ali postoji još jedna dimenzija minerala budućnosti koji su još uvek pod zemljom. Nažalost, postoji rizik da ukrajinski narod neće imati koristi od razvoja tih materijala.
Najveći deo rezervi nafte i gasa u zemlji ostaje pod njenom kontrolom. Ali za Zapadnu Evropu, prošireno rusko pripajanje zemlje u Ukrajini predstavlja taktički neuspeh.
„Ruska aneksija ukrajinske teritorije ima direktne implikacije na zapadnu energetsku bezbednost“, rekao je Robert Muga, suosnivač SecDev-a. „Ukoliko Evropljani ne mogu brzo da diverzifikuju izvore nafte i gasa, ostaće veoma zavisni od ruskih ugljovodonika.
Najveća pretnja je za budućnost Ukrajine. Tokom ruske akcije 2014. godine, u kojoj je Ukrajina izgubila otprilike 7 % svoje kopnene mase, kritična zapadna ulaganja u energetski i rudarski sektor su uplašena. Trenutni rat ima isti uticaj.
Poljsko-ukrajinska investiciona kompanija Milstone & Co, na primer, sklopila je ugovor 2021. sa jednom australijskom rudarskom kompanijom za aktivno istraživanje na dve netaknute lokacije litijuma. Kada je rat počeo, kompanije su zamrzle te planove, rekao je izvršni partner Millstonea Mihail Žernov.
Jedna lokacija — nalazište prekriveno poljoprivrednim zemljištem — sada je toliko blizu liniji fronta da Žernov i dalje nije siguran da li je pod kontrolom Ukrajine ili Rusije. Prvobitni planovi za izgradnju fabrike litijumskih baterija tamo su takođe odloženi.
Analitičari kažu da se licence za druga nalazišta minerala koje je ukrajinska vlada prodala prošle godine sada trguju uz velike popuste jer investitori dovode u pitanje održivost eksploatacije.
„Ukrajinci svaki dan gube ekonomiju“, rekao je Žernov. „Poznajem mnoge investitore koji su započeli geološka istraživanja, ali su prestali zbog rata. Sve, sada je opklada.”
Udarac Ukrajini je daleko štetniji zbog ruskog zauzimanja ključnih ukrajinskih luka i široke blokade Crnog mora. Neki analitičari vide izgubljene morske tranzitne rute kao značajnije od izgubljenih mineralnih rezervi — posebno uglja, uprkos njegovoj trenutnoj vrednosti — jer druge zemlje prelaze na zelenu energiju.
„Sirovine poput uglja nisu budućnost, one su prošlost“, rekao je Anders Aslund, ekonomista koji je dugo proučavao Ukrajinu. „Više se radi o tome da li će Ukrajina izgubiti svoje luke, a mislim da neće. Da nisu imali te luke, morali bi da izgrade potpuno novu infrastrukturu za izvoz.
Praktična i simbolička vrednost uglja
Ugalj je daleko najzastupljeniji u delovima Ukrajine pod ruskom kontrolom. Procenjena komercijalna vrednost oko 30 milijardi tona kamenog uglja je 11,9 biliona dolara, procenjuje SecDev. Oni takođe imaju simboličnu vrednost kao izvor energije, pri čemu su regionalne metropole Donjeck i Lugansk izgrađene na leđima rudara uglja i čeličana.
Toksična kombinacija gubitka sirovina plus oštećene, uništene ili zaplenjene infrastrukture imaju ogromne implikacije na osnovnu industriju poput čelika, koja je do rata izdržavala 4 miliona Ukrajinaca. Dve velike fabrike su uništene u opsadi Mariupolja. Druge fabrike su smanjile proizvodnju i suočavaju se sa brojnim izazovima.
Širom zemlje, mnoge čeličane iz sovjetskog doba i dalje rade na ugalj. Ali gubici nacije od boraca koje podržava Rusija na istoku između 2014. i 2017. primorali su Kijev da počne da uvozi značajne količine uglja, kako za te elektrane tako i za termoelektrane. U 2021. uvoz je iznosio skoro 40% ukrajinske potrošnje uglja.
Pored rudnika uglja, Rusija je nedavno zaplenila značajno ležište krečnjaka koji se koristi za proizvodnju čelika. Uticaj toga je minimiziran jer je ukrajinska proizvodnja čelika toliko opala zbog rata — 60 do 70% — da su fabrike mogle da se zadovolje sa nalazištima krečnjaka nižeg kvaliteta na zapadu. Ali Jurij Riženkov, izvršni direktor ukrajinskog rudarskog giganta Metinvesta koji u svom sastavu ima i čeličane, upozorio je da će vraćanje na normalne nivoe značiti „moraćemo da ga uvezemo“.
Dok nastoji da reaktivira ekonomiju na oslobođenim teritorijama, Rusija bi mogla pokušati da ponovo pokrene deo rudarstva i proizvodnje čelika — kao što se činilo u jednoj od dve velike čeličane u zauzetom Mariupolju. Međutim, verovatno će se suočiti sa značajnim logističkim preprekama, uključujući nedostatak pristupa prethodnim kupcima. Dok zaplena rezervi može pomoći u postizanju ratnog cilja — da se oslabi prozapadna Ukrajina — malo ko predviđa da će Rusija biti voljna ili sposobna da izvrši velike investicije potrebne za vađenje minerala.
Te pretpostavke su delimično zasnovane na onome što je Rusija uradila sa minama zarobljenim 2014. U roku od godinu dana, proizvodnja je uglavnom smanjena, uglavnom zato što je Ukrajina odbila da kupuje ugalj sa okupiranih teritorija i zato što Rusija ima svoje bogate rezerve. Moskva je takođe pokušala da poplavi neke zarobljene rudnike uglja kako bi ih učinila beskorisnima ako Ukrajina povrati izgubljenu teritoriju.
Izvršni direktor DTEK-a Maksim Timčenko ne misli da su ove sirovine Rusima zaista potrebne. „Oni samo pokušavaju da unište našu ekonomiju“, rekao je on.
Ali takvi gubici, ako su trajni, naterali bi ono što je ostalo od Ukrajine da preusmeri svoju ekonomiju. Moguća prednost: modernizacija koja bi njene stare čeličane mogla učiniti efikasnijim i zelenijim. Rane procene sugerišu da je cena za obnovu šire ekonomije veća od 750 milijardi dolara.
Neki ekonomski eksperti sugerišu da bi dugoročni uticaj rata mogao da se ublaži čak i ako bi Ukrajina ustupila značajnu zemlju, pod uslovom da u potpunosti prihvati tehnologiju i uslužne sektore koji su pomogli da se podstakne rast poslednjih godina i proširi svoju potragu za alternativnim izvorima energije.
Ipak, suočio bi se sa ogromnim zadatkom. Nedavni pokušaj Ukrajine da modernizuje svoju energetsku mrežu prekinut je ratom. Skoro polovina njenih postrojenja za proizvodnju obnovljive energije — uključujući 89% vetroelektrana — nalazi se na zaplenjenoj teritoriji ili u zonama sukoba. Više od polovine njegovih vetroelektrana je zatvoreno.
Svaki pokušaj obnove sa velikim stranim investicijama takođe bi verovatno zahtevao istinski prekid borbi — za razliku od još jednog dugotrajnog, ali ograničenog sukoba sa Rusijom, kao što je viđeno 2014.
„Ne samo da će Ukrajina izgubiti mnogo svoje teritorije i resursa, već će biti stalno ranjiva na još jedan napad Rusije“, rekao je Džejkob Kirkegor, saradnik na Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju sa sedištem u Vašingtonu. „Niko pri zdravoj pameti, privatna kompanija, ne bi investirao u ostatak Ukrajine ako bi ovo postalo zamrznuti sukob.
Preuzmite android aplikaciju.
