Почетна > Бизнис
Бизнис

Битка за рудно и енергетско богатство Украјине

Мање од 100 километара источно, артиљеријске снаге ударају по украјинским одбрамбеним позицијама док руске снаге напредују. Али испод површине овог пространог поља угља у Донбасу, све мањи број рудара и даље ради, извлачећи руде која је симбол једног од највећих изазова Украјине.
Украјина губи градивне блокове своје економије — њене природне ресурсе.
Фото: Envato

После скоро шест месеци борбе, Русија има контролу над рудно најбогатијим делом у Европи. Украјина има неке од највећих светских резерви титанијума и руде гвожђа, поља неискоришћеног литијума и огромна лежишта угља. Заједно, вреде десетине билиона долара.

Део тих налазишта угља, који су деценијама покретали индустрију челика у Украјини, концентрисан је на истоку, који је под контролом Москве. То их је ставило у руке Русије, заједно са значајним количинама других вредних налазишта енергије и минерала који се користе за све, од делова за авионе до паметних телефона, према анализи канадске компаније за геополитички ризик Сецдев за Вашингтон Пост.

Русија поседује огромне количине природних ресурса. Али ускраћивање Украјине да је има стратешки је поткопало економију земље, приморавајући Кијев да увози угаљ како би задржао упаљена светла у насељним местима. Уколико Кремљ успе да припоји украјинску територију коју је заузео — као што амерички званичници верују да ће то покушати да уради у наредним месецима — Кијев би трајно изгубио приступ скоро две трећине својих депозита.

Украјина би такође изгубила безброј других резерви, укључујући залихе природног гаса, нафте и ретких земних минерала – неопходних за одређене високотехнолошке компоненте – које би могле да ометају потрагу Западне Европе за алтернативама за увоз из Русије и Кине.

„Најгори сценарио је да Украјина изгуби земљу, да више нема снажну економију сировина и да више личи на једну од балтичких држава, нацију која није у стању да одржи своју индустријску привреду“, рекао је Станислав Зинченко, извршни директор ГМК-а, са седиштем у Кијеву.

12,4 билиона долара изгубљеног богатства

Украјина је надалеко позната као пољопривредна сила. Али као извор сировина, дом је за 117 од 120 најчешће коришћених минерала и метала и главни извор фосилних горива. Званични веб-сајтови више не приказују геолокације ових депозита; влада их је, позивајући се на националну безбедност, скинула у рано пролеће.

Ипак, анализа СецДев-а показује да су украјинска енергетска налазишта, метали и минерали вредни најмање 12,4 билиона долара сада под руском контролом. Та цифра чини скоро половину вредности у доларима од 2.209 депозита које је компанија прегледала. Поред 63% налазишта угља у земљи, Москва је запленила 11% својих налазишта нафте, 20% свог природног гаса, 42% својих метала и 33% својих налазишта ретких метала и других критичних минерала укључујући литијум.

До неких од тих налазишта је тешко доћи или их је потребно истражити да би се проценила њихова одрживост. Неки су затечени или током московске анексије Крима 2014. или током осмогодишњег рата украјинске владе са борцима на истоку земље.

Међутим, откако је специјална војна операција почела у фебруару, Кремљ је стално ширио своје власништво. Према СецДев-у и руководству украјинске рударске и челичне индустрије, заплењено је: 41 налазиште угља, 27 налазишта природног гаса, 14 налазишта пропана, 9 нафтних поља, 6 налазишта гвоздене руде, 2 налазишта руде титанијума, 2 налазишта руде цирконијума, 1 локација стронцијума , 1 налазиште литијума, 1 налазиште уранијума, 1 налазиште злата и значајан каменолом кречњака који се раније користио за производњу украјинског челика.

Роман Опимакх, генерални директор украјинског геолошког завода, рекао је да влада још увек процењује утицај рата на њене минералне ресурсе. Али с обзиром на то колико се украјинских сировина налази на истоку и југу, он је сугерисао да вредност изгубљених резерви премашује укупну израчунату у независној анализи.

„Постоји имовина коју смо изгубили — ресурси које тренутно користимо да подржимо наше индустријске активности и да генеришемо енергију“, приметио је он. „Али постоји још једна димензија минерала будуц́ности који су још увек под земљом. Нажалост, постоји ризик да украјински народ нец́е имати користи од развоја тих материјала.

Фото: SecDev analysis

Највећи део резерви нафте и гаса у земљи остаје под њеном контролом. Али за Западну Европу, проширено руско припајање земље у Украјини представља тактички неуспех.

„Руска анексија украјинске територије има директне импликације на западну енергетску безбедност“, рекао је Роберт Муга, суоснивач СецДев-а. „Уколико Европљани не могу брзо да диверзификују изворе нафте и гаса, остаће веома зависни од руских угљоводоника.

Највећа претња је за будућност Украјине. Током руске акције 2014. године, у којој је Украјина изгубила отприлике 7 % своје копнене масе, критична западна улагања у енергетски и рударски сектор су уплашена. Тренутни рат има исти утицај.

Пољско-украјинска инвестициона компанија Milstone & Cо, на пример, склопила је уговор 2021. са једном аустралијском рударском компанијом за активно истраживање на две нетакнуте локације литијума. Када је рат почео, компаније су замрзле те планове, рекао је извршни партнер Миллстонеа Михаил Жернов.

Једна локација — налазиште прекривено пољопривредним земљиштем — сада је толико близу линији фронта да Жернов и даље није сигуран да ли је под контролом Украјине или Русије. Првобитни планови за изградњу фабрике литијумских батерија тамо су такође одложени.

Аналитичари кажу да се лиценце за друга налазишта минерала које је украјинска влада продала прошле године сада тргују уз велике попусте јер инвеститори доводе у питање одрживост експлоатације.

„Украјинци сваки дан губе економију“, рекао је Жернов. „Познајем многе инвеститоре који су започели геолошка истраживања, али су престали због рата. Све, сада је опклада.”

Ударац Украјини је далеко штетнији због руског заузимања кључних украјинских лука и широке блокаде Црног мора. Неки аналитичари виде изгубљене морске транзитне руте као значајније од изгубљених минералних резерви — посебно угља, упркос његовој тренутној вредности — јер друге земље прелазе на зелену енергију.

„Сировине попут угља нису будуц́ност, оне су прошлост“, рекао је Андерс Аслунд, економиста који је дуго проучавао Украјину. „Више се ради о томе да ли ће Украјина изгубити своје луке, а мислим да неће. Да нису имали те луке, морали би да изграде потпуно нову инфраструктуру за извоз.

Практична и симболичка вредност угља

Угаљ је далеко најзаступљенији у деловима Украјине под руском контролом. Процењена комерцијална вредност око 30 милијарди тона каменог угља је 11,9 билиона долара, процењује СецДев. Они такође имају симболичну вредност као извор енергије, при чему су регионалне метрополе Доњецк и Луганск изграђене на леђима рудара угља и челичана.

Токсична комбинација губитка сировина плус оштец́ене, уништене или заплењене инфраструктуре имају огромне импликације на основну индустрију попут челика, која је до рата издржавала 4 милиона Украјинаца. Две велике фабрике су уништене у опсади Мариупоља. Друге фабрике су смањиле производњу и суочавају се са бројним изазовима.

Широм земље, многе челичане из совјетског доба и даље раде на угаљ. Али губици нације од бораца које подржава Русија на истоку између 2014. и 2017. приморали су Кијев да почне да увози значајне количине угља, како за те електране тако и за термоелектране. У 2021. увоз је износио скоро 40% украјинске потрошње угља.

Поред рудника угља, Русија је недавно запленила значајно лежиште кречњака који се користи за производњу челика. Утицај тога је минимизиран јер је украјинска производња челика толико опала због рата — 60 до 70% — да су фабрике могле да се задовоље са налазиштима кречњака нижег квалитета на западу. Али Јуриј Риженков, извршни директор украјинског рударског гиганта Метинвеста који у свом саставу има и челичане, упозорио је да ће враћање на нормалне нивое значити „мораћемо да га увеземо“.

Док настоји да реактивира економију на ослобођеним територијама, Русија би могла покушати да поново покрене део рударства и производње челика — као што се чинило у једној од две велике челичане у заузетом Мариупољу. Међутим, вероватно ће се суочити са значајним логистичким препрекама, укључујући недостатак приступа претходним купцима. Док заплена резерви може помоћи у постизању ратног циља — да се ослаби прозападна Украјина — мало ко предвиђа да ће Русија бити вољна или способна да изврши велике инвестиције потребне за вађење минерала.

Те претпоставке су делимично засноване на ономе што је Русија урадила са минама заробљеним 2014. У року од годину дана, производња је углавном смањена, углавном зато што је Украјина одбила да купује угаљ са окупираних територија и зато што Русија има своје богате резерве. Москва је такође покушала да поплави неке заробљене руднике угља како би их учинила бескориснима ако Украјина поврати изгубљену територију.

Извршни директор ДТЕК-а Максим Тимченко не мисли да су ове сировине Русима заиста потребне. „Они само покушавају да униште нашу економију“, рекао је он.

Али такви губици, ако су трајни, натерали би оно што је остало од Украјине да преусмери своју економију. Могућа предност: модернизација која би њене старе челичане могла учинити ефикаснијим и зеленијим. Ране процене сугеришу да је цена за обнову шире економије већа од 750 милијарди долара.

Неки економски експерти сугеришу да би дугорочни утицај рата могао да се ублажи чак и ако би Украјина уступила значајну земљу, под условом да у потпуности прихвати технологију и услужне секторе који су помогли да се подстакне раст последњих година и прошири своју потрагу за алтернативним изворима енергије.

Ипак, суочио би се са огромним задатком. Недавни покушај Украјине да модернизује своју енергетску мрежу прекинут је ратом. Скоро половина њених постројења за производњу обновљиве енергије — укључујући 89% ветроелектрана — налази се на заплењеној територији или у зонама сукоба. Више од половине његових ветроелектрана је затворено.

Сваки покушај обнове са великим страним инвестицијама такође би вероватно захтевао истински прекид борби — за разлику од још једног дуготрајног, али ограниченог сукоба са Русијом, као што је виђено 2014.

„Не само да ће Украјина изгубити много своје територије и ресурса, већ ће бити стално рањива на још један напад Русије“, рекао је Џејкоб Киркегор, сарадник на Петерсон институту за међународну економију са седиштем у Вашингтону. „Нико при здравој памети, приватна компанија, не би инвестирао у остатак Украјине ако би ово постало замрзнути сукоб.

Šolc: EU mora solidarno da se bori sa energetskom krizom

Преузмите андроид апликацију.