Једна од највећих битака у историји на овим просторима одиграла се 5. августа 1716. године у Петроварадину, на путу ка Сремским Карловцима. Овај сукоб познат још као и битка на Текијама, је био први у којем је Хабзбуршка монархија поразила Османско царство и утицала на даљи ток историје.
Крајем 17. и почетком 18. века сваки мир са Османским царством, које је било у сталним сукобима са својим суседима, није био ништа друго до примирје закључено на одређени број година. Тако су се показали и мировни уговори у Карловцима (1699) и Константинопољу (1700), који су закључени између Османског царства и Аустрије.
Ни Отоманска империја ни Аустрија нису желели да уђу у сукоб. Међутим одлука Хабзбурга да стану на страну Венеције у рату са Турском, урушио је све шансе за мир.
Непријатељства дуж границе два царства почела су још током априла 1716. године са променљивим успехом сукобљених страна. У овим операција великог учешћа имали су Срби који су служили као граничари на подручју Војне крајине.
Османско царство, схвативши да је власт у Срему пољуљана, покреће огромну војску ка Војводини, с крајњим циљем повратка изгубљених територија, како у Срему, тако и у Бачкој.
Под вођством великог везира Дамад Али-паше, почетком августа, турска војска прелази преко Срема и стиже до Петроварадинске тврђаве. Тако да су се османске трупе стационирале по падинама Фрушке горе, између Сремских Карловаца, Сремске Каменице и Буковца.
На бачкој страни, под вођством хабзбуршког војсковође Еугена Савојског, чекала је бројчано мања хабзбуршка војска.
Тог 5. августа 1716. године на бојном пољу се нашло више од 120.000 османских и преко 75.000 аустријских војника. Сукоб две армије почео је у седам часова ујутру и трајао око пет сати.
Аустријска војска је однела победу у овој битци, иако су располагали са знатно мање трупа. По легенди, јака снежна олуја у Августу је изненадила Османлије и поставила терен за јутарњи напад Еугенове војске.
За османску војску, а поготово за великог везира, напад аустријских јединица био је велико изненађење. Вест о нападу затекла је великог везира на јутарњој молитви. Тако неприпремљени, Турци су били потучени и приморани на повлачење.
Ипак, други историсјки извори сведоче да је аустријска коњица преокренула читав ток битке. Турци су у самом почетку били успешнији, пробили су до друге линије ретраншмана и све је личило на сигурну победу Османлија, ипак напад аустријске коњице је био толико успешан да су јаничари запали у неред, њихово напредовање је заустављено, а аустријска пешадија је прекинула повлачење, окупила се и напала јаничаре.
Турци су се поколебали и окренули безглавом бежању према својим рововима међу којима су многи пронашли свој гроб, делом згњечени у повлачењу, делом погођени ватром и бајонетима аустријске пешадије.
Велики везир Дамад Али-паша погинуо је покушавајући да заустави бежање своје војске. Смртно је рањен и понели су га ка Београду, али је умро на путу у близини Карловаца, његово тело је пребачено у Београд, а сахрањен је на Калемегданској тврђави.
У подне из шатора великог везира, на брду које ће по њему остати познато као Везирац, принц Евгеније Савојски је послао прве извештаје о победи царске војске. Османска војска је, са намером да спаси живу главу, била приморана да остави све. Ношени великим тријумфом, Хазбурзи напослетку протерују Турке из целе Бачке, Срема и Баната.
На месту битке подигнута је римокатоличка црква посвећена Снежној Госпи, заштитници војника Хабзбуршке монархије која је према легенди донела снег у августу за који турска војска није била спремна. На врху цркве налази се полумесец, а изнад њега крст који сведочи о тадашњој победи хришћантва над исламом.
Унутар цркве на Текијама, како је другачије називају, налази се икона Девице Марије која се према предању јавила у сан Савојском, наводећи га да изјутра нападне Османлије како га не би опколиле.
Сваког петог августа се испред тог светилишта може пронаћи велики број верника који славе дан Снежне Госпе, али уједно и дан највећег ходочашћа.
О хабзбуршкој победи сведочи и подигнут споменик на Везирцу на којем је рањен, Дамад Али-паша.
Значај победе Хабзбуршке монархије у овој битци је био толики да Османлије више нису имале походе северно од Саве и Дунава, а у Петроварадину је у наредном периоду саграђена Тврђава која ће временом изгубити војни значај и постати један од симбола Новог Сада и вредан културно-историјски споменик.
Kako se pojavio izraz „mirna Bačka“ – nastao je pre dva veka, a nisu ga izmislili Srbi
Преузмите андроид апликацију.
