Inckov zakon nije „pao s neba“ i deo je orkestriranih pritisaka sa ciljem da se uzdrma politički legitimitet Republike Srpske, rečeno je danas na tribini “Inckov zakon – kraj Srpske ili raspad Bosne“ i istovremeno ocenjeno da se BiH “spontano raspada“, a da bi povratak izvornom Dejtonskom sporazumu mogao da sačuva određeni oblik konfrederacije.
Profesor političkih nauka Nenad Kecmanović rekao je da je BiH “nemoguća“ država i da njen raspad ne može da spreči “nikakav politički inženjering“ na način izgradnje suverene države, jedinstvene državne nacije.
„Načini da preživi su konsenzusom tri naroda da se obezbedi unutrašnji suverenitet ili da se Srpska, Herceg Bosna i Bošnjačka Bosna raziđu u miru“, naveo je Kecmanović.
Ocenio je da je čitava operacija zamene Valentina Incka Kristijanom Šmitom bila zamišljena kao “združena vežba“ obnovljene saradnje Vašingtona i Brisela u BiH u post-trampovskoj eri, a pod devizom povratak nezavršenim poslovima u Bosni.
Kecmanović kaže da je Incko planirao da ućutka Srbe zakonom o verbalnom deliktu, koji je Šmit podržao i ukazuje da bi u slučaju da je zakon prošao, Šmit sutra mogao da ozakoni kažnjavanje vređanja visokog predstavnika, američkog ambasadora, za osporavanje jedinstvene Bosne, otpor ulasku u NATO…
Istakao je da Bošnjaci i Zapad nisu očekivali da će se Srpska odupreti jedinstvom vlasti i opozicije i to donošenjem kontra zakona Inckovom zakonu, opstrukcijom zajedničkih organa uz tradicionalnu podršku Rusije, i sada i Kine.
„Naprotiv, računali su na slabu Srpsku, nadomak izborne godine podeljenu međustranačkim obračunima, uzdrmanu antivladinom mobilizacijom, sponzorisanim medijma… Zbunjeni kontraefektom i time što su samo ojačali Srpsku, uzeli su predah“, kaže.
Kecmanović je ocenio i da bi miran razlaz BiH, sve i da ga prihvate sva tri naroda, odnosno i Bošnjaci, bio sprečen jer, kako kaže, takav dogovor bi učinio suvišnim inostrani protektorat, dok revizija Dejtona, dodao je, takođe, ima ulogu da produži inostrani protektorat u BiH.
Diplomata i orijentalista, profesor emeritus Darko Tanasković istakao je da Republika Srpska ne može biti ukinuta, niti može nestati na osnovu bilo kakvih i bilo čijih spoljašnjih odluka jer, kako kaže, iznutra postoji.
S druge strane, ocenio je, država BiH iznutra ne postoji što ne znači, kako kaže, i da mora nestati.
“Ni Federacija BiH iznutra ne postoji, postoji samo Republika Srpska, gde postoji konsenzus većine njenih stanovnika da je ona njihova država“, rekao je Tanasković.
Smatra da bi povratak izvornom Dejtonu mogao da sačuva određeni vid konfederacije BiH, ali da to, s obzirom na raspoloženje bošnjačke političke elite i dela međunarodne zajednice, koji se na negativan način meša u BiH, nije blizu.
Tanasković je kazao da nema sumnje da je Inckova inicijativa deo orkestriranog i novog intenziteta pritisaka na Republiku Srpsku i Srbe u BiH, a samim tim i na Srbiju.
Istovremeno, smatra da u “dobro plaćenom“, oproštajnom potezu Incka ima i nečeg dobrog i da je, pre svega, konsolidovao unutrašnje političko jedinstvo u Republici Srpskoj u kome su, kako je primetio, počele da se naziru pukotine.
“Važno je da se u svim aspektima održi to političko jedinstvo, a neće izostati ni odlučna podrška Srbije, ali i Rusije i Kine“, naveo je Tanasković.
Dodao je da su pred Inckovim naslednikom Kristijanom Šmitom veliki zahtevi i očekivanja od strane Bošnjaka, a s druge strane, nesprovodive zakonske odredbe u praktičnom smislu.
“Biće neprijatnosti, biće pritisaka, hapšenja, optužbi, ali u osnovi, to je nesprovodivo“, naglasio je Tanasković.
Bivši diplomata Vladislav Jovanović rekao je da Inckov zakon nije „pao s neba“, već da je došao kao logički sled događaja koji su tome prethodili, a u cilju da se uzdrma politički legitimitet Republike Srpske.
„Taj zakon je duže pripreman, postojala su upozorenja da bi se takav zakon mogao doneti, ali je to sve bilo u sklopu priprema da se oslabi, koliko je moguće, psihološki i politički Republika Srpska u pružanju otpora prema jednom takvom direktnom napadu na sam osnove njenog postojanja“, rekao je Jovanović.
Dodao je da je zbog toga Incko sa svojim zakonom ušao u trenutku kada je to geopolitički odgovaralo, kako kaže, „zapadnim sponzorima“ BiH, koji se, dodaje, nalaze u nekoj vrsti žurbe da rešavaju probleme koje imaju u Srpskoj, na KiM i u Srbiji.
„Trebalo je početi sa Republikom Srpskom, jer imaju tu pogodnost da postoji jedna sudska presuda, ne ulazimo u to kakav je to sud, od koga je dobio pare, šta je sve preskakao kada je bio isključiv samo na Srbe u BiH“, naveo je Jovanović.
Istakao je da je donošenje Inckovog zakona bez reakcija Saveta Evrope, podsećajući da je to institucija koja je bila jednaka u osudi nacizma i staljinizma.
Jovanović dodaje da je taj zakon antidemokratski i antislobodni i da zatvara mogućnost stanovnicima Republike Srpske da ospore nešto što je neki sud doneo.
Navodi da se takav scenario odvija i na KiM, gde se „daju slobodne ruke“ albanskoj vlasti da provocira Srbiju.
Preuzmite android aplikaciju.
