Конференција „Србија постаје зелена” одржана је у Свечаној сали Старог двора где су се присутнима обратили градоначелник Београда проф. др. Зоран Радојичић, министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић и амбасадор Финске Кимо Лахдервита.
Градоначелник је истакао да му је велика част што је домаћин ове изузетно значајне конференције, како за град тако и за државу.
,,Поносан сам што су теме које се тичу екологије и заштите животне средине све актуелније. Као градоначелник подржавам све скупове и састанке овог типа где се разговара о овако важном темама. Седми пут град има част да одржи конференцију „Србија постаје зелена” и верујем да ће се та традиција наставити“, рекао је Радојичић.
Он је нагласио да је посебно велика част што на конференцији присуствује амбасадор Финске Кимо Лахдервита, имајући у виду да је Финска један од лидера у овој области, а да је град Лахти као зелена престоница Европе за 2021. годину један од лидера у циркуларној економији са пуно иновативних решења.
Градоначелник је поручио да верује да ће многе друге земље кроз примере добре праксе применити та искуства.
,,Такође, у Хелсинкију сам посетио „смарт сити”, део града који се зове Каласатама, који је апсолутно фасцинантан, од електричних аутомобила до сваког сегмента који је еколошки врло осмишљен и функционалан. Питање енергије је кључно питање развоја човечанства, а град Београд са својих два милиона становника и 44 заштићене природне области жели да буде лидер у овој области у Србији и у региону. На томе смо и радили у претходном периоду кроз читав низ пројеката, као што је фабрика за пречишћавање отпадних вода у Великом селу која представља значајан део решења тог проблема. Београду ће у будућности бити потребан читав низ малих фабрика овог типа и на томе ћемо наставити да радимо јер је то од велике важности за град“, прецизирао је градоначелник.
Србија има све потенцијале да буде енергетски безбедна, независна и истовремено еколошки чистија земља.
Као пројекте од изузетног значаја за екологију, градоначелник је навео и нову санитарну депонију у Винчи, нагласивши да ништа мање нису важни пројекти попут производње електричне и топлотне енергије, сепарације и рециклаже отпада, термалне рехабилитације четири јавне зграде (Хитна помоћ, Библиотека и две зграде у оквиру Студентске поликлинике), затим изградње метроа, обилазнице, набавке електричних аутобуса и аутобуса на гас, набавке десет аутоматских мерних станица за квалитет ваздуха те рехабилитације топлане „Церак” која је покренута са Министарством рударства и енергетике и Немачком развојном банком.
Gradonačelnik Radojičić sa ambasadorkom Švedske posadio 30 stabala
Преузмите андроид апликацију.
