Čak i kada pomislite da o Španiji znate sve, ukoliko niste posetili njenu malenu autonomnu zajednicu Baskiju, to neće biti tačno.
Ova regija smeštena između Atlantika (ovde lokalno preimenovanog u Kantabrijsko more) i Pirineja, na krajnjem severu zemlje, jedinstvena je na toliko načina da joj zaista vredi posvetiti pažnje i vremena.
Planine koje se uzdižu do neba, stenovite litice okupane okeanom i nepregledno zelenilo najkraći je opis baskijske geografije.
Uz fascinantne predele ovde pronalazimo i interesantnu istoriju, jezik potpuno drugačiji od španskog, brojne gurmanske specijalitete i atraktivne gradove.
Ko bi rekao da se sve ovo nalazi na tek 7.234 kvadratna kilometra – trećini površine Vojvodine. Razloga za posetu Baskiji ima mnogo, a mi vam donosimo nekoliko najvažnijih.
San Sebastijan, nezvanični centar hedonizma, smešten je u plavom polumesecu čarobnog Biskajskog zaliva.
Osim što je nestvarno lep, ovaj grad na obali Atlantika važi za jednu od svetskih prestonica ukusne hrane i kvalitetnog pića.
Pored gastronomije, San Sebastijan je poznat i po bogatom godišnjem kalendaru događaja u kom će se za svakoga naći ponešto: od festivala ljudskih prava koji se dešava svakog aprila preko džez festivala u julu, pa do znamenitog jesenjeg filmskog festivala.
Kada se radi o iću i piću, gastronomija je itekako važan deo života prosečnog Baskijca, a San Sebastian je prestonica iste.
Ono što je u ostatku Španije poznato kao “tapas” – meze ili manje porcije hrane koje se jedu uz piće – ovde se zove “pinćos“ (pintxos) i može se naći na svakom koraku.
Lokalna kuhinja vrti se oko svežih sastojaka i domaćih proizvoda, a omiljene đakonije su jagnjetina sa ražnja, suvo meso, usoljeni bakalar, koziji sir i artičoke, između ostalog.
Ponuda restorana je beskonačna – od malenih taverni koje već generacijama vodi ista familija, do fensi restorana sa Mišelinovim zvezdicama. Ipak, ovde cena nije presudna za kvalitet te se u slast može jesti i za male pare.
Sivi i zapušteni industrijski Bilbao nije ničim privlačio pažnju turista sve do kraja devedesetih. A onda je jedna jedina arhitektonsko-dizajnersko-umetnička senzacija dala novi duh zanemarenom gradu.
Grad na reci Nervion od 1997. godine dom je muzeja savremene umetnosti “Gugenhajm” koji je dizajnirao famozni Frenk Geri, i tada je doživeo potpunu transformaciju.
Svetlucava i ekscentrična titanijumska zgrada spektakularna je i spolja i iznutra.
Kako predstavlja jednu je od najpoznatijih građevina moderne arhitekture, u senku je bacila i kolekciju samog muzeja. Izgradnja je koštala blizu sto miliona dolara, a zgradu je otvorio tadašnji kralj Huan Karlos.
U gradu vredi posetiti i stari centar – Casco Viejo, lavirint šarmantnih ulica sa jedinstvenom atmosferom, neobičnim prodavnicama i bučnim barovima.
Ovde se nalazi sedam starih gradskih ulica “Siete Calles”, koje datiraju još iz 15. veka. Tu je i Santjagova katedrala u gotičkom stilu, “Plaza nueva” – trg oivičen arkadama koji predstavlja omiljeno mesto za kafu, a nedeljom ujutru centar oboji šarenilo buvljaka i štandova sa cvećem.
Na koncu, ne treba zaobići ni zvanično glavni grad Baskije, Vitoriju. Iako u senci San Sebastijana i Bilbaa, ovaj grad okružen planinama vredan je posete. Osvaja svojim prastarim kaldrmisanim ulicama, a njegov stari centar važi za najočuvaniji u Baskiji.
Autor teksta: N. K.
Preuzmite android aplikaciju.
