Култура давања напојница разликује се од земље до земље и, док се у једним подразумева да се особљу за пружену услугу или помоћ остави 10 или 20 процената од износа рачуна, у другим се земљама тај чин сматра не само неуобичајеним, већ крајње неприхватљивим. Која је то земља где се давање напојнице сматра знаком некултуре, а које ситуације се пак могу изузети из правила?
У свакој земљи важе своја правила која се тичу културе, било да је у питању начин поздрављања на улици, конзумација јела или пића или давање напојница у знак захвалности за пружену услугу. Непознавање културе често може бити разлог за погрешан утисак о земљи коју сте посетили, али и довести вас у непријатан положај или прекршај. Како бисте избегли да се сасвим случајно нађете на “стубу срама”, током планирања путовања обавезно се упознајте са културом на одабраној дестинацији, а ми вам доносимо кратак “водич кроз свет чашћавања” у различитим земљама.
Јапан – земља мудрости у којој је бакшиш увреда
Земља излазећег сунца је својеврсан вид аскетског раја: место где се мир и култура поштују више него ишта, односи заснивају на узајамном поверењу и уважавању, а храна припрема са посебном пажњом.
Такође, Јапан је и земља у којој напојнице не само да нису уобичајене, већ су и крајње непожељне и представљају увреду. Јапанска одбојност према напојницама позната је широм света, а у њеној основи лежи “шокунин кишицу”, односно занатство, које се прожима кроз све аспекте живота и јапанске филозофије, од ресторана и кафетерија, преко берберница, па све то хотелијерства. Јапанци сматрају да се уважавање њиховог рада показује кроз комплименте (а посебно ће ценити уколико их уделите на јапанском) и дубок наклон, а никако путем новца.
“Иако се туристима увек нагласи да је у Јапану дати напојницу знак непоштовања, они и даље желе да своју захвалност покажу новцем”, навео је Џејмс Манди из туристичке агенције ИнсајдЈапан Турс, и додао: “Када примете напојницу, угоститељи обично потрче низ улицу да сустигну муштерију и врате јој новац, ” преноси Би-Би-Си травел.
Ипак, и у Јапану постоји изузетак из овог правила, а то су такозвани “риокани”, традиционалне јапанске гостинске куће са татамијем, где посетиоци могу оставити новац “накаи сан”-у, особљу у кимону који припремају храну и смештај, али под једним условом: да се напојница не даје директно у руке, већ остави у посебно декорисаној коверти.
Египат – “авансни” бакшиш као осигурање врхунске услуге
Концепт бакшиша дубоко је укорењен на територији Северне Африке, Блиског Истока и Јужне Азије, а управо са овог “терена” потиче и сама реч, коју смо и ми у Србији радо присвојили. Бакшиш значи милостињу, поклон односно напојницу, а ред је да се даје без обзира на пружену услугу. Бакшиш се даје свим пружаоцима услуга, од конобара, преко таксиста, туристичких водича до трговаца, а концепт “авансног” давања бакшиша и пре добијене услуге може вам осигурати премијум услугу и далеко бољи третман.
“Тарифа” се разликује од услуге до услуге, а неки просек варира око 1 до 2 долара, односно 30 до 40 египатских фунти. Пословица “пара врти где бургија неће” сасвим добро описује њихову културу, а уз “авансни” бакшиш кључеви закључане ризнице чаробно се проналазе, а чај са кардамоном стиже за ваш сто пре него за иједан други.
Кина – развој друштва донео је промене у култури
Попут комшијског јој Јапана, и у Кини су некада напојнице биле забрањене и представљале су знак некултуре, али су технолошки развој и оријентација ка унапређењу туризма са собом донели попримање “западније” културе. Са тим у вези, све више запослених у хотелима, ресторанима и осталим услужним браншама, нарочито у мегалополисима попут Пекинга и Шангаја, напојнице сада не посматрају као увреду и радо их прихватају. Ипак, навика давања истих још увек није “усавршена”, те бакшиш најчешће дају странци.
Сједињене Америчке Државе – концепт напојнице укорењен кроз историју
Култура давања напојница у Сједињеним Америчким Државама схвата се веома озбиљно, а концепт је укороњен кроз вишевековну историју. Висина напојнице готово увек варира између 20 и 25 процената од укупног износа рачуна, што неретко представља прави изазов када су странци у питању, премда у већини евпопских земаља она не иде преко 10, максимално 15 процената.
Ова култура повезана је и са нижим зарадама у услужном сектору, где се она на неки начин “надокнађује” напојницама, наравно, из џепа купца. Наравно, законски ништа не обавезује потрошача на то, већ се чин давања бакшиша сматра добром вољом и поштовањем труда. Изузетак нису ни супермаркети или станице за снабдевање горивом, на којима запослени практично траже да се остави “неки динар преко”.
Данска – услуга најчешће укључена у износ рачуна
Традиционално једна од “најсрећнијих” земаља на свету, Данска је позната као земља у којој се напојница ретко даје. Разлога за такву културу је неколико, а најзначајнији је да грађани имају користи од већег БДП-а по глави становника, те услужно особље попут таксиста, бербера и конобара, за разлику од оних у Сједињеним Америчким Државама, није “зависно” од напојнице – њихова услуга већ је укључена у укупан износ на рачуну.
Иако давање бакшиша није традиција, и у Данској, и у осталим скандинавским земљама важи правило “заокруживања” – симболичног геста којима се ставља до знања за је услуга била задовољавајућа, а гост или муштерија задовољна.
Преузмите андроид апликацију.
