Koje običaje smo nasledili od naših predaka?
Gradovi širom sveta su već uveliko zasijali, što nam ukazuje da su novogodišnji i božićni praznici aktuelni u ovom periodu. Za par dana čekamo naš najradostiji praznik, Božić.
Iako većina ljudi na svetu u vreme ovih praznika ukrašava jelke, u našem narodu se pored jelke koja se ukrašava za Novu godinu, kao centralni simbol Božića koristi hrastova grana, nama poznatiji kao badnjak.
Ovo drvo iz roda hrastova, još od vremena naših predaka, starih Slovena povezuje se sa slovenskim božanstvom munja i groma, bogom Perunom.
I baš kao što hrast i na prvi pogled odaje utisak moći, dugovečnosti, on to uistinu i simbolizuje. Zbog toga su stari Sloveni ovo drvo smatrali svetim, a Srbi nastavili da poštuju neke elemente religije svojih predaka i nakon primanja hrišćanstva.
Ali i kada se malo detaljnije pogleda, možda Sloveni nisu jedini koji su hrastu pridavali tako veliki značaj.
Gali, Kelti, Grci i Rimljani su poštovali šume i stabla, ali se uvek nekako isticao hrast, pa je kod Grka, hrast zapravo Zevsovo drvo, kod Rimljana Jupiterovo, kod skandinavaca Torovo, a kod Slovena Perunovo.
I tako dolaskom na ove prostore, stari Sloveni su sa sobom doneli i svoja verovanja. Po njima, hrast je božansko drvo, dom bogova. To je najprimitivniji, prvi hram. Pod hrastom su obavljani razni paganski, a kasnije i hrišćanski obredi, ali i mnoga žrtvovanja.
I zato nije slučajno što se baš hrastovo drvo (badnjak) koristi kao centralni simbol Božića koji poštuje srpski narod, potomci starih Slovena.
U rano jutro, na Badnji dan, pre svanuća običaj je da se seče badnjak uz različite obredne radnje koji se razlikuju od kraja do kraja Srbije. Pa tako se veruje da domaćin u jednom potezu mora da odseče badnjak, pri čemu ne sme da priča, već u tišini pristupi seči ovog drveta.
A zbog čega se badnjak pali?
Ovaj običaj je nasleđe naših predaka, starih Slovena, a koji je prenet u veru Srba. Badnjak, kako su ga Sloveni tumačili, predstavljao je božanstvo koje umire spaljivanjem, ali zatim i vaskrsava, njemu se molimo kako bismo zauzvrat dobili zdravlje i sreću. Vatra ima simboliku Sunca, koje je izvor života i kako se veruje, vernicima donosi blagonaklone dane u predstojećem periodu. A davno se verovalo da velike vatre pomažu Suncu da izađe i tako obasja i ogreje narod.
Kada se badnjak zapali, on gori tokom čitave noći, a vernici ga čuvaju budni očekujući u Božićno jutro položajnika koji će badnjak pomerati kroz žar stvarajući varnice, sa željama da u kući bude blagostanja, sreće i zdravlja.
Pepeo nastao paljenjem ovog svetog drveta često je nošen u njive kako bi usevi bili rodni, nošen je u pčelinjake, štale, voćnjake, jer se verovalo da će tako prinosi biti veći.
Ovaj jedinstven simbol koji su našem narodu ostavili naši preci neka ostane u nasleđe i našem potomstvu, da u blagostanju i miru dočekaju Božiće dugi niz godina.
Preuzmite android aplikaciju.
