Које обичаје смо наследили од наших предака?
Градови широм света су већ увелико засијали, што нам указује да су новогодишњи и божићни празници актуелни у овом периоду. За пар дана чекамо наш најрадостији празник, Божић.
Иако већина људи на свету у време ових празника украшава јелке, у нашем народу се поред јелке која се украшава за Нову годину, као централни симбол Божића користи храстова грана, нама познатији као бадњак.
Ово дрво из рода храстова, још од времена наших предака, старих Словена повезује се са словенским божанством муња и грома, богом Перуном.
И баш као што храст и на први поглед одаје утисак моћи, дуговечности, он то уистину и симболизује. Због тога су стари Словени ово дрво сматрали светим, а Срби наставили да поштују неке елементе религије својих предака и након примања хришћанства.
Али и када се мало детаљније погледа, можда Словени нису једини који су храсту придавали тако велики значај.
Гали, Келти, Грци и Римљани су поштовали шуме и стабла, али се увек некако истицао храст, па је код Грка, храст заправо Зевсово дрво, код Римљана Јупитерово, код скандинаваца Торово, а код Словена Перуново.
И тако доласком на ове просторе, стари Словени су са собом донели и своја веровања. По њима, храст је божанско дрво, дом богова. То је најпримитивнији, први храм. Под храстом су обављани разни пагански, а касније и хришћански обреди, али и многа жртвовања.
И зато није случајно што се баш храстово дрво (бадњак) користи као централни симбол Божића који поштује српски народ, потомци старих Словена.
У рано јутро, на Бадњи дан, пре сванућа обичај је да се сече бадњак уз различите обредне радње који се разликују од краја до краја Србије. Па тако се верује да домаћин у једном потезу мора да одсече бадњак, при чему не сме да прича, већ у тишини приступи сечи овог дрвета.
А због чега се бадњак пали?
Овај обичај је наслеђе наших предака, старих Словена, а који је пренет у веру Срба. Бадњак, како су га Словени тумачили, представљао је божанство које умире спаљивањем, али затим и васкрсава, њему се молимо како бисмо заузврат добили здравље и срећу. Ватра има симболику Сунца, које је извор живота и како се верује, верницима доноси благонаклоне дане у предстојећем периоду. А давно се веровало да велике ватре помажу Сунцу да изађе и тако обасја и огреје народ.
Када се бадњак запали, он гори током читаве ноћи, а верници га чувају будни очекујући у Божићно јутро положајника који ће бадњак померати кроз жар стварајући варнице, са жељама да у кући буде благостања, среће и здравља.
Пепео настао паљењем овог светог дрвета често је ношен у њиве како би усеви били родни, ношен је у пчелињаке, штале, воћњаке, јер се веровало да ће тако приноси бити већи.
Овај јединствен симбол који су нашем народу оставили наши преци нека остане у наслеђе и нашем потомству, да у благостању и миру дочекају Божиће дуги низ година.
Преузмите андроид апликацију.
