Teško je naći zamenu gde bi se roba izvozila bez carinskih opterećenja kao što je to slučaj s Rusijom. Sporazumi o slobodnoj trgovini donose takve pogodnosti, ali pregovori o njihovom zaključenju dugo traju.
Rat u Ukrajini, sankcije uvedene Rusiji, pad vrednosti rublje i isključivanje ruskih banaka iz svift sistema, za srpske izvoznike znači samo jedno – probleme. Zbog otežanog poslovanja sa Rusijom, Privredna komora Srbije obavezala se da će formirati listu alternativnih tržišta na koja bi eventualno mogao da se omogući plasman sirovina i robe iz Srbije.
Danijela Strižak, pomoćnik direktora sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS-u, podseća da pronalaženje takvih tržišta, u svetlu novonastale situacije, zahteva opsežnu aktivnost državnih institucija, kao i da se uglavnom misli na evroazijska, ali i na afrička tržišta na kojima naši privrednici nisu ili su prisutni u manjem obimu (Indija, Pakistan, Iran, Kina, zemlje Bliskog istoka i Persijskog zaliva).
„Kao posledica krize u Ukrajini, izvesno je da će sve zemlje koje su izvozile na rusko i tržište Ukrajine tražiti alternativna tržišta za svoje proizvode. Ipak, teško je naći alternativu tržištu na koje se roba izvozi bez carinskih opterećenja. Srbija je, na primer, tokom 2021. na tržište Rusije plasirala jabuke u vrednosti od blizu 81 milion dolara, odnosno 70 odsto od ukupnog izvoza ovog voća u protekloj godini završilo je na tom tržištu. Ako znamo da je Egipat, na primer, jedan od najvećih uvoznika jabuka na svetu, ali i ulazno tržište za veliki deo afričkog kontinenta, logično je zaključiti da bi ovo tržište bilo dobro za preusmeravanje izvoza naših jabuka“ naglašava Strižakova.
Međutim, sa Egiptom nema usaglašenih fitosanitarnih sertifikata za izvoz ovog voća, a carinsko opterećenje iz Srbije iznosi 40 odsto, dodaje ona i podseća da je tamo već prisutna konkurencija iz Italije, Poljske ili Grčke, koja tradicionalno izvozi jabuku na tržište Egipta, čineći to bez ikakvog carinskog opterećenja, jer Egipat sa EU ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini.
Zaključenje takvog sporazuma sa određenim tržištima (Severna Afrika, zemljama Arapskog/Persijskog zaliva, Kina), svakako bi donelo pogodnosti za nastup i pozicioniranje naših izvoznika, ali je problem što pregovori o zaključenju dugo traju i temelje se na interesu obe strane.
Da je situacija prilično teška priznaje Nikola Kotarac, predstavnik poljoprivredne zadruge „Voćar” iz Slankamena, koja na rusko tržište izvozi 80 odsto ukupnog plasmana jabuka.
Umesto u Rusiju, nedavno su otpremljena dva šlepera sa 40 tona ovog voća za Indiju. Ipak, i tu postoje problemi, jer do tamo brod putuje oko 30 dana.
Preuzmite android aplikaciju.
