Једна од омиљених туристичких дестинација у Европи, Шпанија, препуна је природних лепота, уметничких и историјских знаменитости.
Земља се састоји од 17 аутономних региона од којих су неки мање, а други више познати, али један од најпотцењених када се ради о путовањима је дефинитивно Арагон, дискретно “углављен” између далеко познатије Каталоније, француске границе и регије Кастиља и Леон која има огроман историјски и културни значај.
Оно што није општепознато је да управо Арагон располаже перманентним глечерима, романичким црквама на северу, зеленим долинама, средњовековним и мудехарским наслеђем те да је баш овде рођен легендарни Франсиско де Гоја, један од најславнијих шпанских сликара икада.
Историја краљевства почиње пре више од хиљаду година и испуњена је ратовима и братоубилачким борбама. Пре 315 година Арагон постаје део Краљевине Шпаније, те су се и ове крваве авантуре стишале.
Главни град Арагона, Сарагоса, центар је културе и ноћног живота, док десетине живописних средњевоковних села у нуде најразноврсније очаравајуће пејзаже.
Врхунац су ипак централни Пиринеји који ограничавају Арагон на северу. Баш овде се налази највиши, а по многима и најлепши део познатог планинског ланца, “игралиште” за авантуре не само за љубитеље пењања и планинарења, већ и скијања, кањонинга, рафтинга, вожње брдског бицикла и сличних активности на отвореном.
Арагонска мека за скијаше зове се Астун и смештена је уз долину реке. Располаже стазама за свачији укус и искуство и најстаријом жичаром у Шпанији.
Серлер је највише скијалиште у овом делу Пиринеја, у долини Бенаск, а лепота овог место је тешко описива, будући да га окружују преко 60 врхова који су виши од 3000 метара.
Кад смо код пејзажа, треба поменути и јединствени национални парк: Ордеса и Монте Пердидо, један од најстаријих у Шпанији. Ради се о четири долине и планинском врху који су дом глечера, огромних шума, драматичних кањона и вечитог снега.
Посета регији, наравно, није комплетна без обиласка његове престонице Сарагосе, граду старом преко 2000 година.
Овде налазимо базилику “Nossa Senhora do Pilar” која се огледа у реци Ебро. Са својим куполама и изложеним делима Франциска Гоје, базилика је моћан симбол града.
Сарагоса је пети по величини град у Шпанији, са нешто више од пола милиона становника, а осим по историјским споменицима, позната је по одличним тапасима и баровима на гласу.
Град се најбоље може сагледати са торња св. Франсиска де Борха, а за упознавање мудехарског наслеђа у ком се мешају утицаји готике и ислама обавезно је посетити катедралу Ел Салвадора.
Гоја је временом постао синомим за Сарагосу, међутим, легендарни сликар се родио у оближњем граду Фуендетодос, 44 километра даље. У овом граду се може обићи скромна кућа у којој се родио 1746, а ту је и музеј гравуре у коме се налазе четири Гојине колекције гравура.
Не треба пропустити ни забачени историјски градић Теруел, на рекама Гвадалфијар и Алфамбра чију је мудехарску архитектуру Унеско 2001. године прогласио светском баштином.
Ово је и град легенди, од којих је најпознатија она из 13. века, о теруелским Ромеу и Јулији, пару младих љубавника Хуану и Изабел.
Када су одрасли и пожелели да се венчају, Изабелин отац се успротивио овој одлуци јер је Хуанова породица била сиромашна. Дао је Хуану пет година да оде из града и да се обогати, а у том периоду нико га није ни чуо ни видео.
Када је пет година истекло, Изабел је одмах удата за другог мушкарца, а Хуан се са оргормним новостеченим богатством вратио у град у тренутку када се церемонија завршавала.
Хуан се те ноћи појавио у Изабелиној спаваћој соби и затражио да је пољуби јер ће умрети. Када је она одбила да превари свог новог мужа, Хуан је пао на под и умро, а исто се десило и са Изабел док су Хуана сахрањивали.
Данас се у капели Светог Петра налазе две гробнице са извајаним фигурама љубавника, склопљених руку, која чувају њигова њихова мумифицирана тела.
Аутор текста: Н.К.
Преузмите андроид апликацију.
