Svi se sećamo onih lepih, nostalgičnih dana odlaska na odmor, kada se atmosfera opušta i sve smiruje. Tada nestaju, bar na trenutak, svakodnevni problemi i, umesto njih, stvari postaju normalnije nego inače. Sve veštačko i apstraktno se ovde gubi, a pred nama je sušta realnost u njenom izvornom obliku. I tada se, ponekad, događa ono što, često, ume da pokvari svaki ovakav izlet. Naleću komarci i počinje totalno kvarenje svega.
LETE PIJUĆI NAM KRV
Znamo mi da su komarci, pojedinačno, samo nemoćne životinjice, koje nikog ne mogu da stvarno uplaše, ali mogu – i te kako! – da unište atmosferu normalnosti i svega unapred planiranog i očekivanog.
Nisu to lavovi, ni tigrovi, daleko od toga. Međutim, ove sićušne žive bockalice potpuno ometaju svaku ljudsku aktivnost, rušeći traženi mir i mogućnost ozbiljnog rada (i pravog odmora). Njihovi ubodi nisu opasni predatorski ujedi, ali su dovoljno nepodnošljivi da ne možete da ne obratite pažnju na ove izgleda neizbežne nasrtljivce.
A Novi Sad ima nešto slično već duže vremena na svojoj grbači. Postoji roj ovdašnjih politikantskih komaraca čiji je sav smisao isključivo – u ometanju svega što se ovde dešava.
I tu nije važno šta je u pitanju, koliko je dobro i korisno, da li će poslužiti građanima ove naše moderne i lepe varoši…, ništa to za njih nije važno.
Bitno je da se oni pokažu u svom već toliko puta viđenom, sasvim sablasnom obliku postojanja.
A oni, naime, postoje samo u otporu drugima, sa spremno izvučenim žalcima, preteći usmerenim prema svakom na koga nalete. Ovi minijaturni lovci i bombarderi ne mogu ništa važno, niti ma šta afirmativno da urade, osim da opet, i opet, i opet stvore maglu nepodnošljive smetnje. Sa porukom: ”Sklanjajte se od nas, inače ćemo krenuti da vam smetamo i i da vas bockamo, dokle god se ne uklonite odavde i ne okanete uzaludnog mahanja vašim ’muholovkama’!”
Večiti egzibicionisti, ovi insekti-dvokrilci – i u svom originalnom, i u onom čovekolikom obliku – su posebne štetočine, koje malim cevastim ustima probadaju kožu i požudno sisaju krv svojih domaćina. A, pritom, unose u vaše telo svoju pljuvačku, koja izaziva dodatni, neprijatni osip…
Kao specifični mikro-vampiri, oni ne posustaju dok god ne odrade svoj napad i ne izvrše planirani ubod , sa željom da vam prenesu i neku odvratnu zaraznu bolest. Lete i zuje sve dok ih ne spljeskate ili ne pošpricate odgovarajućim sredstvima za ovu priliku…
Uz malarične komarce, nađu se tu i razne mušice, pa jezivi ”valjkasti crvi”, te one muve posebno neprijatnog ”mirisa” – upravo kao i njihova čovekolika otelotvorenja.
POGAČE I BRKOVI
Posle čitavog niza svojih uzornih prototipova, ovde su na delu i: nova zvezda najnovijih rojeva mušica/smetalica – navodni ekolog, inače prezimenjak svetski čuvenog slovenačkog bicikliste; kao i večiti student, a najmlađa u nizu ”crnih ovaca” iz čak tri montenegrinske generacije (đed, tata i unuk) znamenitog antisrpskog porodičnog stada…, uz grlate pokliče, frenatične aplauze i aktivnu podršku njima sličnih smetala & smetalica iz građanističkih redova.
Antisrpstvo je jedina agenda ove gnjavatorske ekipice, a mržnja je njihov isključivi pokretač, sam smisao njihovog postojanja. Tako da oni prate sve što se događa u novosadskom okruženju, pa, kako i kad stignu: prefarbavaju srpske i farbaju neke druge zastave i parole, blokiraju saobraćaj, vrište preko megafona, drže kvazi-revolucionarne govore, sede na pločnicima, prete neistomišljenicima (glumeći ”žrtve”, po lukavoj ratnoj logici kako je ”napad najbolja odbrana”)…
Najnoviji njihov ”podvig” je nedavni upad na javnu tribinu u povodu usvajanja najnovije verzije novosadskog nacrta ”Generalnog urbanističkog plana (GUP) do 2030. godine”. To se dogodilo sa sve upaljenim bakljama, urlanjem na prisutne, javnim pretnjama i ostatkom ovog i ovakvog (nirnberškog) repertoara. Da bi se, odmah zatim, isti ovi nasilnici, iz sveg glasa, razmaženo vajkali na svoje žrtve, na iste one koje su, u organizovanom roju, pre toga napali.
Komisija za planove na ovoj javnoj sednici nije uspela da uradi ono zbog čega se sastala, jer su pomenuti teroristi bacili dve dimne bombe, razvili svoj transparent (”GUP je glup!”), pa onda i isključili struju, tako sprečivši planiranu prezentaciju i nameravani dijalog gradske Komisije sa prisutnim građanima (a povodom iznetih primedbi javnosti na ovaj urbanistički plan). Sve to je, po običaju, bilo zabibereno i posoljeno žestokim fizičkim pretnjama od strane ovih ultra-agresivnih političkih nasilnika…
POLIVENI POLIVAČI
Postoji čuveni francuski film sa samog početka istorije sedme umetnosti, koji se zove ”Poliveni polivač”, gde isti onaj što poliva ulicu biva i sam poliven iz šmrka koga nosi u ruci. Tako i oni postaše svojevrsni ”poliveni polivači”, koji se žale na ono što su sami napravili.
Prepoznaje se i ovde razvija neskrivena neo-fašistička delatnost, možda ne po idejama, ali sigurno – po brutalnim metodama koje karakterišu ovakve aktiviste i aktivistkinje. Otvoreno nasilje, arogancija, bahatost, anarhistički prezir prema zakonima i pravilima dobrog vaspitanja, spremnost da se fizički i na svaki drugi način kazne neistomišljenici…, to je forma postojanja i delovanja ove grupe napornih smetenjaka.
Nažalost, oni uspevaju da, glumatajući, privuku na svoju stranu i poneku sirotu, naivnu dušu, gurajući ove svoje nesrećne statiste (moderne janjičare) na policijske štitove i palice. Oni, uostalom, i žive, baš kao i svi paraziti, od tuđeg stradanja, jer im to donosi željeni status ”političkih disidenata” i ”hrabrih demonstranata”. Tako se, posle, vešto utapaju u masu koju su prethodno razjarili i usmerili ”protiv svake (gradske i državne) vlasti”.
Ti apsurdni, novokomponovani ”antifašistički fašisti”, liberalni protivnici svake nacionalne i verske slobode, bogoborački jurišnici i građanski batinaši rade svoje. I neće se smiriti dok ne odu na optuženičku klupu, koju su odavno još zaslužili, ili dok ih ne ”provale” i ne napuste njihovi naivni pratioci, oni što predstavljaju nesvesne taoce ovakvih projekata (iz žanra zloglasne ”obojene revolucije”).
Baklje i palice u njihovim rukama, po ovakvom rezonu, ”ne smeju da budu prepoznate kao nasilničke” i zbog toga adekvatno kažnjene, dok se svi njihovi protivnici odmah proglašavaju za ”naciste” ili ”šoviniste”. ”Crno” se proglašava za ”belo”, nenormalno za normalno, a nesumnjivo nasilje – za ”nenasilni protest”. Potpuna perverzija.
I dokle god živimo u ludačkom svetu nesmetane vladavine takozvanih ”nevladinih organizacija” (”agenata stranih uticaja”, kako ih pravno i pravilno definiše vlast jedne nama prijateljske države), biće teško rešiti se ovakvih krvopija u mimikriranoj formi roja komaraca (sa frustracijom i ambicijom velikih zverova) i njima sličnih insekata što već dugo uleću, sa svih strana, kroz naš pocepani komarnik.
Drugi, slični njima, opet, izlaze ispod kamena i gmižu iz mračnih i vlažnih rupa, živeći za propast svih nas koji verujemo u duboki i trajni smisao poštovanja legitimne vlasti, zakona i države…
NEĆE OVAKO MOĆI DOVEKA
Oni će ”zaustavljati Dunav”, ako je potrebno, ”i kazaljke stare”, ”i (vremensku) reku naše nade”… samo da što pre i što više pokvare sve postojeće, već urađeno ili tek planirano.
”Gradski urbanistički plan” je tu samo deo njihove velike operacije i onoga na šta su spremni.
Baš njih briga da ozbiljno razgovaraju na ma koju temu, to im nije ni cilj, ni model ponašanja.
”Samo udri”, pa onda viči da si udaren. ”Potpaljuj vatru” i brže-bolje zovi dežurne medijske ”vatrogasce” (iz nama neprijateljskog dela sveta)…
A iz zoologije znamo da se problem sa komarcima trajno rešava na dva najjednostavnija, najlogičnija načina:
– ”eliminacijom mesta njihovog uzgoja”, i
– ”popravljanjem i ojačavanjem dovoljno gustih (komarnih) mreža”, koje će im pokvariti planove i onemogućiti ih u njihovim namerama.
Nema problema koji nema rešenja.
Piše: Dragoslav Bokan za Dnevnik
Preuzmite android aplikaciju.
