Сви се сећамо оних лепих, носталгичних дана одласка на одмор, када се атмосфера опушта и све смирује. Тада нестају, бар на тренутак, свакодневни проблеми и, уместо њих, ствари постају нормалније него иначе. Све вештачко и апстрактно се овде губи, а пред нама је сушта реалност у њеном изворном облику. И тада се, понекад, догађа оно што, често, уме да поквари сваки овакав излет. Налећу комарци и почиње тотално кварење свега.
ЛЕТЕ ПИЈУЋИ НАМ КРВ
Знамо ми да су комарци, појединачно, само немоћне животињице, које никог не могу да стварно уплаше, али могу – и те како! – да униште атмосферу нормалности и свега унапред планираног и очекиваног.
Нису то лавови, ни тигрови, далеко од тога. Међутим, ове сићушне живе боцкалице потпуно ометају сваку људску активност, рушећи тражени мир и могућност озбиљног рада (и правог одмора). Њихови убоди нису опасни предаторски уједи, али су довољно неподношљиви да не можете да не обратите пажњу на ове изгледа неизбежне насртљивце.
А Нови Сад има нешто слично већ дуже времена на својој грбачи. Постоји рој овдашњих политикантских комараца чији је сав смисао искључиво – у ометању свега што се овде дешава.
И ту није важно шта је у питању, колико је добро и корисно, да ли ће послужити грађанима ове наше модерне и лепе вароши…, ништа то за њих није важно.
Битно је да се они покажу у свом већ толико пута виђеном, сасвим сабласном облику постојања.
А они, наиме, постоје само у отпору другима, са спремно извученим жалцима, претећи усмереним према сваком на кога налете. Ови минијатурни ловци и бомбардери не могу ништа важно, нити ма шта афирмативно да ураде, осим да опет, и опет, и опет створе маглу неподношљиве сметње. Са поруком: ”Склањајте се од нас, иначе ћемо кренути да вам сметамо и и да вас боцкамо, докле год се не уклоните одавде и не оканете узалудног махања вашим ’мухоловкама’!”
Вечити егзибиционисти, ови инсекти-двокрилци – и у свом оригиналном, и у оном човеколиком облику – су посебне штеточине, које малим цевастим устима пробадају кожу и пожудно сисају крв својих домаћина. А, притом, уносе у ваше тело своју пљувачку, која изазива додатни, непријатни осип…
Као специфични микро-вампири, они не посустају док год не одраде свој напад и не изврше планирани убод , са жељом да вам пренесу и неку одвратну заразну болест. Лете и зује све док их не спљескате или не пошприцате одговарајућим средствима за ову прилику…
Уз маларичне комарце, нађу се ту и разне мушице, па језиви ”ваљкасти црви”, те оне муве посебно непријатног ”мириса” – управо као и њихова човеколика отелотворења.
ПОГАЧЕ И БРКОВИ
После читавог низа својих узорних прототипова, овде су на делу и: нова звезда најновијих ројева мушица/сметалица – наводни еколог, иначе презимењак светски чувеног словеначког бициклисте; као и вечити студент, а најмлађа у низу ”црних оваца” из чак три монтенегринске генерације (ђед, тата и унук) знаменитог антисрпског породичног стада…, уз грлате покличе, френатичне аплаузе и активну подршку њима сличних сметала & сметалица из грађанистичких редова.
Антисрпство је једина агенда ове гњаваторске екипице, а мржња је њихов искључиви покретач, сам смисао њиховог постојања. Тако да они прате све што се догађа у новосадском окружењу, па, како и кад стигну: префарбавају српске и фарбају неке друге заставе и пароле, блокирају саобраћај, вриште преко мегафона, држе квази-револуционарне говоре, седе на плочницима, прете неистомишљеницима (глумећи ”жртве”, по лукавој ратној логици како је ”напад најбоља одбрана”)…
Најновији њихов ”подвиг” је недавни упад на јавну трибину у поводу усвајања најновије верзије новосадског нацрта ”Генералног урбанистичког плана (ГУП) до 2030. године”. То се догодило са све упаљеним бакљама, урлањем на присутне, јавним претњама и остатком овог и оваквог (нирнбершког) репертоара. Да би се, одмах затим, исти ови насилници, из свег гласа, размажено вајкали на своје жртве, на исте оне које су, у организованом роју, пре тога напали.
Комисија за планове на овој јавној седници није успела да уради оно због чега се састала, јер су поменути терористи бацили две димне бомбе, развили свој транспарент (”ГУП је глуп!”), па онда и искључили струју, тако спречивши планирану презентацију и намеравани дијалог градске Комисије са присутним грађанима (а поводом изнетих примедби јавности на овај урбанистички план). Све то је, по обичају, било забиберено и посољено жестоким физичким претњама од стране ових ултра-агресивних политичких насилника…
ПОЛИВЕНИ ПОЛИВАЧИ
Постоји чувени француски филм са самог почетка историје седме уметности, који се зове ”Поливени поливач”, где исти онај што полива улицу бива и сам поливен из шмрка кога носи у руци. Тако и они посташе својеврсни ”поливени поливачи”, који се жале на оно што су сами направили.
Препознаје се и овде развија нескривена нео-фашистичка делатност, можда не по идејама, али сигурно – по бруталним методама које карактеришу овакве активисте и активисткиње. Отворено насиље, ароганција, бахатост, анархистички презир према законима и правилима доброг васпитања, спремност да се физички и на сваки други начин казне неистомишљеници…, то је форма постојања и деловања ове групе напорних сметењака.
Нажалост, они успевају да, глуматајући, привуку на своју страну и понеку сироту, наивну душу, гурајући ове своје несрећне статисте (модерне јањичаре) на полицијске штитове и палице. Они, уосталом, и живе, баш као и сви паразити, од туђег страдања, јер им то доноси жељени статус ”политичких дисидената” и ”храбрих демонстраната”. Тако се, после, вешто утапају у масу коју су претходно разјарили и усмерили ”против сваке (градске и државне) власти”.
Ти апсурдни, новокомпоновани ”антифашистички фашисти”, либерални противници сваке националне и верске слободе, богоборачки јуришници и грађански батинаши раде своје. И неће се смирити док не оду на оптуженичку клупу, коју су одавно још заслужили, или док их не ”провале” и не напусте њихови наивни пратиоци, они што представљају несвесне таоце оваквих пројеката (из жанра злогласне ”обојене револуције”).
Бакље и палице у њиховим рукама, по оваквом резону, ”не смеју да буду препознате као насилничке” и због тога адекватно кажњене, док се сви њихови противници одмах проглашавају за ”нацисте” или ”шовинисте”. ”Црно” се проглашава за ”бело”, ненормално за нормално, а несумњиво насиље – за ”ненасилни протест”. Потпуна перверзија.
И докле год живимо у лудачком свету несметане владавине такозваних ”невладиних организација” (”агената страних утицаја”, како их правно и правилно дефинише власт једне нама пријатељске државе), биће тешко решити се оваквих крвопија у мимикрираној форми роја комараца (са фрустрацијом и амбицијом великих зверова) и њима сличних инсеката што већ дуго улећу, са свих страна, кроз наш поцепани комарник.
Други, слични њима, опет, излазе испод камена и гмижу из мрачних и влажних рупа, живећи за пропаст свих нас који верујемо у дубоки и трајни смисао поштовања легитимне власти, закона и државе…
НЕЋЕ ОВАКО МОЋИ ДОВЕКА
Они ће ”заустављати Дунав”, ако је потребно, ”и казаљке старе”, ”и (временску) реку наше наде”… само да што пре и што више покваре све постојеће, већ урађено или тек планирано.
”Градски урбанистички план” је ту само део њихове велике операције и онога на шта су спремни.
Баш њих брига да озбиљно разговарају на ма коју тему, то им није ни циљ, ни модел понашања.
”Само удри”, па онда вичи да си ударен. ”Потпаљуј ватру” и брже-боље зови дежурне медијске ”ватрогасце” (из нама непријатељског дела света)…
А из зоологије знамо да се проблем са комарцима трајно решава на два најједноставнија, најлогичнија начина:
– ”елиминацијом места њиховог узгоја”, и
– ”поправљањем и ојачавањем довољно густих (комарних) мрежа”, које ће им покварити планове и онемогућити их у њиховим намерама.
Нема проблема који нема решења.
Пише: Драгослав Бокан за Дневник
Преузмите андроид апликацију.
