Tokom noći sve se umiri i moguće je da se vrati „odbegla anksioznost“
Anksioznost, praćena stalnom napetošću i iščekivanjem najgoreg mogućeg scenarija, često se maskira svakodnevnim obavezama tokom dana. Simptomi anksioznosti ipak mogu da postanu izrazito jaki kada se sve smiri i čovek ostane sam sa sobom, posebno u noćnim satima, objašnjavaju stručnjaci.
Misli posle ponoći
Hipoteza Mind After Midnight opisana je 2022. godine i navodi da se kada smo budni posle ponoći, kod većine osoba dešavaju neurofiziološke promene u mozgu koje utiču na kontrolu impulsa, obradu informacija.
Posle ponoći, kako navodi studija pojačan je rizik od samoubistva, zloupotrebe narkotika, raspoloženje se menja u razdoblju od 1 do 4 sata ujutru. Studija iz 2024. godine objavljena u časopisu Psychiatry Research navodi da su simptomi anksioznosti najizrazitiji oko 8 sati ujutru, 16 časova i jedan sat posle ponoći. Zapaža se ipak da su tegobe najjače u večernjim satima.
Nerealan strah je najčešći simptom, moguća je nesanica ili san praćen učestalim buđenjem. Moguće su i fiziološke reakcije – otežano disanje, preskakanje srca, mučnina, napetost i bol u mišićima vrata i ramena, vrtoglavice.
Ljudsko telo je usklađeno sa biološkim satom
Ljudsko telo prirodno funkcioniše sa biološkim satom (cirkadijalnim ritmom) koji upravlja osećajem gladi, potrebom za snom. Cirkadijalni ritam je biološki časovnik i on reguliše brojne neourohumoralne procese u mozgu i tako usklađuje dnevne i noćne i druge brojne funkcije vitalnih organa, objašnjava psiholog dr Rebecca Cox sa Washington University University i jedan od autora navedene studije.
– Što smo duže budni, veće su potrebe za snom. Određeni mehanizmi sprečavaju san tokom dana, ali oni nestaju u noćnim satima. U situaciji kada nam se spava, a i dalje smo budni naše kognitivne sposobnosti ne funkcionišu tako dobro kao i tokom dana. Jedna od posledica je i slabija kontrola emocija – kaže Sox.
Šta se dešava kada je čovek anksiozan i sam?
Na ovaj način stručnjaci objašnjavaju veću upotrebu alkohola i narkotika u noćnim satima, slabiju kontrolu agresivnih oblika ponašanja.
– Većinu oblika nezdravog ponašanja teže je kontrolisati u kasnim noćnim satima – dodaje Sox.
Situacija može da bude posebno komplikovana jer je dok većina osoba spava, neko je pojačano anksiozan i sam.
– Kada osetimo anksioznost tokom dana možemo da razgovaramo sa porodicom, prijateljima, ali problem su noći sati kada uglavnom nemamo tu mogućnost – kaže Cox.
Naučnica koja proučava anksiozni poremećaj dr Rebecca Cox sa Washington University napominje da tokom noći nema svakodnevnih obaveza koje nas nekada uspešno odvajaju od tegoba.
– Tokom noći sve se umiri i moguće je da se vrati ta „odbegla anksioznost“. Počinje razmišljanje na temu „šta ako se desi“ uglavnom nešto loše – navodi Strawn.
Jutro je pamentije od večeri
„Jutro je pametnije od večeri“ često je popularno mišljenje zasnovano na mišljenju da u večernjim satima kada smo uznemireni ne donosimo nikakve obluke. Kada se naspavamo mozak bolje radi. Istraživanja u velikoj meri podržavaju ovo mišljenje.
Anksiozne osobe često loše spavaju, usled čega se tegobe produbljuju. Sa druge strane problemi sa spavanjem mogu da budu i uvod u anksioznost. Uviđa se da kvalitetan san ublažava simptome anksioznost i briše negativna osećanja. „Dobar san je lek“, potvrđuje dr Strawn.
Kako da kontrolišemo anksioznost?
Zdrave životne navike ključni su činioci kontrole simptoma anksioznosti. Savetuje se spavanje u malo hladnijoj, tihoj i mračnoj sobi, bitno je ograničiti unos kofeina, bitno je da ako je moguće idemo na spavanje uvek u isto vreme. Najbolje je sačekati blagu pospanost i otići na spavanje jer ćemo na taj način najlakše utonuti u san.
Prevencija je ipak najbolji lek, stručnjaci kažu da je dobro da izdvojimo 10 minuta dnevno ( ne neposredno pre spavanja) da razmislimo o svemu što nas muči kaže Braun. Ukoliko je od pomoći savet je da zapišemo brige i shvatimo da li je reč o objektivnim problemima.
Anksiozne osobe često imaju tendenciju da preuveličavaju probleme. Psiholozi navode da razumeju zabrinutost, ali nas i upozoravaju da briga sama po sebi nije rešila nijedan problem. Konstruktivni razgovor sa bliskom osobom, dobrim terapeutom, može da nam pomogne da sagledamo tegobe iz svih uglova i preduzmemo i korake u njihovom rešavanju.
Preuzmite android aplikaciju.
