Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Анксиозност јача у ноћним сатима, хоће ли нам бриге саме по себи решити проблеме

Током ноћи све се умири и могуће је да се врати „одбегла анксиозност“
Фото: Pexels/suzyhazelwood

Анксиозност, праћена сталном напетошћу и ишчекивањем најгорег могућег сценарија, често се маскира свакодневним обавезама током дана. Симптоми анксиозности ипак могу да постану изразито јаки када се све смири и човек остане сам са собом, посебно у ноћним сатима, објашњавају стручњаци.

Мисли после поноћи

Хипотеза Mind After Midnight описана је 2022. године и наводи да се када смо будни после поноћи, код већине особа дешавају неурофизиолошке промене у мозгу које утичу на контролу импулса, обраду информација.

После поноћи, како наводи студија појачан је ризик од самоубиства, злоупотребе наркотика, расположење се мења у раздобљу од 1 до 4 сата ујутру. Студија из 2024. године објављена у часопису Psychiatry Research  наводи да су симптоми анксиозности најизразитији око 8 сати ујутру, 16 часова и један сат после поноћи. Запажа се ипак да су тегобе најјаче у вечерњим сатима.

Нереалан страх је најчешћи симптом, могућа је несаница или сан праћен учесталим буђењем. Могуће су и физиолошке реакције – отежано дисање, прескакање срца, мучнина, напетост и бол у мишићима врата и рамена, вртоглавице.

Људско тело је усклађено са биолошким сатом

Људско тело природно функционише са биолошким сатом (циркадијалним ритмом) који управља осећајем глади, потребом за сном. Циркадијални ритам је биолошки часовник и он регулише бројне неоурохуморалне процесе у мозгу и тако усклађује дневне и ноћне и друге бројне функције виталних органа, објашњава психолог др Rebecca Cox сa Washington University Университy и један од аутора наведене студије.

– Што смо дуже будни, веће су потребе за сном. Одређени механизми спречавају сан током дана, али они нестају у ноћним сатима. У ситуацији када нам се спава, а и даље смо будни наше когнитивне способности не функционишу тако добро као и током дана. Једна од последица је и слабија контрола емоција – каже Соx.

Шта се дешава када је човек анксиозан и сам?

На овај начин стручњаци објашњавају већу употребу алкохола и наркотика у ноћним сатима, слабију контролу агресивних облика понашања.

– Већину облика нездравог понашања теже је контролисати у касним ноћним сатима – додаје Соx.
Ситуација може да буде посебно компликована јер је док већина особа спава, неко је појачано анксиозан и сам.

– Када осетимо анксиозност током дана можемо да разговарамо са породицом, пријатељима, али проблем су ноћи сати када углавном немамо ту могућност – каже Цоx.

Научница која проучава анксиозни поремећај др Rebecca Cox сa Washington University напомиње да током ноћи нема свакодневних обавеза које нас некада успешно одвајају од тегоба.

– Током ноћи све се умири и могуће је да се врати та „одбегла анксиозност“. Почиње размишљање на тему „шта ако се деси“ углавном нешто лоше – наводи Strawn.

Јутро је паментије од вечери

„Јутро је паметније од вечери“ често је популарно мишљење засновано на мишљењу да у вечерњим сатима када смо узнемирени не доносимо никакве облуке. Када се наспавамо мозак боље ради. Истраживања у великој мери подржавају ово мишљење.

Анксиозне особе често лоше спавају, услед чега се тегобе продубљују. Са друге стране проблеми са спавањем могу да буду и увод у анксиозност. Увиђа се да квалитетан сан ублажава симптоме анксиозност и брише негативна осећања. „Добар сан је лек“, потврђује др Strawn.

Како да контролишемо анксиозност?

Здраве животне навике кључни су чиниоци контроле симптома анксиозности. Саветује се спавање у мало хладнијој, тихој и мрачној соби, битно је ограничити унос кофеина, битно је да ако је могуће идемо на спавање увек у исто време. Најбоље је сачекати благу поспаност и отићи на спавање јер ћемо на тај начин најлакше утонути у сан.

Превенција је ипак најбољи лек, стручњаци кажу да је добро да издвојимо 10 минута дневно ( не непосредно пре спавања) да размислимо о свему што нас мучи каже Браун. Уколико је од помоћи савет је да запишемо бриге и схватимо да ли је реч о објективним проблемима.

Анксиозне особе често имају тенденцију да преувеличавају проблеме. Психолози наводе да разумеју забринутост, али нас и упозоравају да брига сама по себи није решила ниједан проблем. Конструктивни разговор са блиском особом, добрим терапеутом, може да нам помогне да сагледамо тегобе из свих углова и предузмемо и кораке у њиховом решавању.

Stari ruski trik za tople noge

Преузмите андроид апликацију.