Данас почиње Светско фудбалско првенство у Катару, где ће репрезнетација Србије покушати да избори пласман у нокаут фазу Мундијала, први пут још од 1998 године.
Селекција Драгана Стојковића Пиксија, своје мечеве играће у групи Г против репрезентација Бразила, Камеруна и Швајцарске.
Готово пресликана група као на Светском првенству у Русији, али не значи да ће иста судбина да задеси Орлове. Списак селектора Стојковића разликује се у многоме од оног Крстајићевог четири године раније.
Имена фудбалера за које се Пикси одлучио да их поведе у Катар, можете прочитати овде.
„Орлови“ ће се на овом првенству пре свега уздати у свој убојити тројац који чине Душан Тадић, Александар Митровић и Душан Влаховић.
Од ове тројице фудбалера се свакако очекује највише у нападачком контексту, мада од расположења фудбалера са којима они буду окружени ће зависити наш резултат у Катару. Србија је показала у сваком битном мечу ове сезоне да побеђује бољи тим а не бољи појединци и у оваквим мечевима су се рађали „хероји из сенке“ који немају статус „звезде“ у репрезентацији, али без којих се не може.
Примера ради, у победи у Лисабону против Португала, којом је Србија изборила пласман на ово првенство, сјајан је био Саша Лукић. Везиста Торина је потпуно надиграо милијардерски везни ред Португалаца и одиграо једну од својих најбољих утакмица у националном дресу управо на највећој позорници дотадашње каријере.
Готово исти сценарио виђен је и у Норвешкој у оквиру последњег меча групе Б Лиге нација, само што се овог пута истакао везњак Вероне, Иван Илић, који је добио сваки дуел са домаћим фудбалерима, а чак је успео да упише и асистенцију . Јесте у случају Илића била знатно мања позорница и самим тим много мањи улог, али не треба заборавити да Илић има свега 21 годину, а показао је да селектор Стојковић итекако може да рачуна на њега у Катару.
Млад и жељан успеха је и дефанзивни тандем репрезентације Србије, Павловић-Миленковић. Два играча која су се развијала кроз репрезентацију, можда и више него кроз клупски фудбал. Класични су пример малдих играча којима је пружена шанса, истрпели су навијачи њихове грешке и сада су обојица стасали у класне дефанзивце.
Верујемо да ће наши фудбалери учинити све да направе што бољи резултат, али наравно не зависи све од њих, те се требамо осврнути и на њихове противнике у групи.
Сви навијачи „Орлова“ исчекују 24. новембар када ће наша репрезентација од 20 часова „укрстити копља“ са репрезентацијом која једина никада није пропустила Светско првенство – Бразил.
Наша репрезентација се трећи пут у историји сусреће са селекцијом Бразила у групној фази Мундијала, што чини Бразил уз Швајцарску, нашим најчешћим противником на Светском првенству. Само једном смо савладали Бразилце на Мундијалу и то на првом првенству у Уругвају, када смо славили у четвртини финала. Са друге стране Бразил је у два наврата славио, оба пута резултатом 2:0, док је 2 пута било нерешено.
Недавни сусрет са Бразилом није остао у лепо сећању за навијаче Србије, пошто је овај пораз избацио Орлове са Мундијала у Русији 2018. године. Међутим обе селекције су се од тог Мундијала знатно измениле.
Списак селектора Титеа можете прочитати у нашој претходној вести , али довољно је прочитати имена попут Нејмара, Винисијуса, Родрига, Жезуса, Мартинелија… да би сте схватили зашто су они пројектовани као највећи фаворити да подигну „Жил Риме“ трофеј.
Таленат Бразила је неоспорив, али такође је евидентно да понекад толики број „звезда“ може да донесе контра ефекат. Тако је било и у полуфиналу Копа Америке прошле године када су изгубили од Аргентине. Поређења ради на Мундијалу у Русији, екипа Бразила није успела да савлада Швајцарску у првом мечу. Касно буђење је карактеристично за Бразил на светским шампионатима, те у првом сурету групе Г, Србија итекако треба да потражи своју шансу.
Куглице жреба су одредиле да ће једини нешпознати противник Србије у групној фази у Катару бити репрезентација Камеруна. Орлови ће се 28. новембра у 11 часова састати са овосезонским полуфиналистом Афричког купа нација.
Иако је на папиру Камерун можда најслабија репрезентација у групи Г, велика би била грешка када би их отписали. Сетимо се Гане и Мундијала у Јужној Африци 2010. године, када нам је Асамоа Ђан, испоставиће се запечатио судбину поготком са беле тачке.
Иако је селектор Камеруна, Ригобер Сонг изјавио да није чуо ни за једног играча репрезентације Србије, селектор Стојковић ће свакао подобно анализирати састав Камеруна за следеће Светско првенство.
Састав Камеруна, за који је бивши репрезентативац ове земље изјавио да је достојан финала Мундијала, можете прочитати овде.
Најзвучније име ове репрезентације јесте нападач Бајерна из Минхена Чупо Мотинг, али ту су и имена попут Замбо Ангисе из Наполија, Токо Екамбија из Лиона, голмана Интера из Милана Андреа Онане…
Камерун је своју карту за Катар „резервисао у баражу са фаворизованим Алжиром и тиме доказали да је реч о врло неугодној репрезентацији. Многи фудбалски аналитичари истичу да ће управо дуел против Камеруна бити пресудан за пласман Орлова у нокаут фазу.
Такође треба напоменути да ће се Србија и Камерун на предстојећем Мундијалу први пут сусрести на фудбалском терену.
Последњи меч групне фазе, надамо се не и на првенству, репрезентација Србије одиграће против добро познатог противника Швајцарске другог децембра од 20 часова.
Мислим да са пуним правом тврдим да нема становника у Републици Србији који није чуо за пораз од Швајцарске на Муднијалу у Русији. Сигурно један од најболнијих пораза наше репрезентације у историји Мундијала, поготово ако узмемо у обзир нефудбалске провокације пре самог меча.
Нећемо се у овом тексту бавити политичким контекстом, већ ћемо сагледати квалитет репрезентације Швајцарске, који је заиста импресиван. Tреба напоменути да је од поменутог сусрета у Каљинграду, селскција Швајцарске заменила тренера. Владимира Петковића, на клупи је заменио Мурат Јакин.
Занимљиво је да је Јакин као играч на Светском првенству наступао против Југославије, у мечу одиграном 1950. године када је Швајцарска поражена са 3:0. Српски навијачи се надају да ће сличан епилог бити и у Катару, међутим судећи по саставу Швајцарске то неће бити нимало лак задатак.
Голмани: Јан Зомер (Борусија М), Јонас Омлан (Монпеље), Грегор Кобел, Филип Кен
Одбрана: Силван Видмер (Мајнц), Фабијан Шер (Њукасл), Мануел Аканџи (Манчестер Сити), Нико Елведи (Борусија М.), Ерај Џомерт (Валенсија), Рикардо Родригез (Торино), Едмилсон Фернандез (Мајнц)
Везисти: Гранит Џака (Арсенал), Ремо Фројлер (Нотингем Ф.), Денис Закарија (Челси), Ђибрил Соу (Ајнтрахт Ф.), Ренато Стефен (Лугано), Фабијан Фреј (Базел) , Микел Ебишер (Болоња), Џердан Шаћири (Чикаго), Ардон Јашари (Луцерн)
Нападачи: Харис Сеферовић (Галатасарај), Брил Емболо (Монако), Рубен Варгас (Аугсбург), Ноа Окафор (Салцбург), Кристијан Фаснахт (Јанг Бојс), Фабијан Ридер (Јанг Бојс).
Да добро сте прочитали ту су и Џака и Шаћири, због чијих је неспортских прослава против Србије реаговао и фудбалски савез Швајцарске. Ипак 2. децембра Орлови ће имати сјајну прилику да спортски одговоре и победом у последњем мечу групне фазе донесу велику радост својој нацији.
Селекција Швајцарске је успела да избори опстанак у групи А Лиге нација, пошто су у последња три меча уписали све три победе, укључујући и тријумфе против Португала у Женеви и Шпаније у Сарагоси.
Занимљиво је да смо за време Југославије одиграли 5 мечева на Мундијалу са Швајцарцима и уписали смо 2 победе, 2 ремија и један пораз.
Овако изгледају прве препреке које ће фудбалери Србије морати да прескоче у Катару, а на нашим навијачима је да их бодре до успеха и те нокаут фазе коју ишчекујемо више од две деценије. Завршићу текст поруком селектора Драгана Стојковића својим фудбалерима на последњем обраћању јавности пред Мундијал: „Наши играчи не морају ништа, а могу много. И то је моја порука за њих, а ви пробајте ово друго, јер можете!“
Преузмите андроид апликацију.
