Pošto prodaja električnih automobila raste, Evropa je počela da povećava kapacitete za proizvodnju baterija, ali je i dalje daleko od smanjenja zavisnosti od Azije na tom planu. Najviše baterija za električne automobile u svetu proizvode Kina, Japan i Južna Koreja.
Evropa sada ima projekte za 38 ,,giga-fabrika“ ukupne godišnje proizvodnje 1.000 gigavat sati i procenjene cene od 40 milijardi evra, sudeći prema novom izveštaju nevladine organizacije Transport i životna sredina (T&E).
Ta godišnja proizvodnja trebalo bi da bude dostignuta 2030. godine i odgovarala bi proizvodnji 16,7 miliona električnih vozila na baterije, rekao je portparol T&E Erik Kirsteter. Kako je dodao, proizvođači će morati da obezbede i pristup materijalima za elektrode, što će odrediti cenu i dostupnost baterija.
Očekuje se da u Švedskoj startap Nortvolt do 2030. dostigne godišnju proizvodnju od 150 gigavat sati, pri čemu je jedna fabrika u izgradnji a dve znatno veće u planu.
Nortvolt je ranije saopštio da će kapacitet proizvodnje dostići 32 gigavat sata do 2024. godine, što je dovoljno baterija za 600.000 električnih vozila godišnje.
Konkurencija iz Azije
U drugom izveštaju T&E navodi da bi od 2035. u članicama EU svi novoprodati automobili mogli da budu električni, ako kreatori politike uvedu strože ciljeve za ugljen-dioksid i uz snažnu podršku infrastrukture za punjenje električnih kola.
Proizvođači automobila, koji su pod pritiskom da pređu sa vozila na fosilno gorivo na ona na čisto gorivo, ulažu u proizvodnju baterija.
Nemački džin Folksvagen investirao je u Nortvolt i takođe planira izgradnju još pet fabrika baterija.
Stelantis, vlasnik brendova Alfa Romeo, Krajsler, Sitroen, Dodž i Fijat, radi na svoje dve fabrike dok pionir kada je reč o elekričnim vozilima Tesla želi da njegova ,,giga-fabrika“ u blizini Berlina bude jedna od najvećih u svetu sa kapacitetom od 250 gigavat sati do 2030.
Evropske vlade podržavaju projekte jer žele da kontinent zadrži vodeću ulogu u budućoj proizvodnji automobila.
I azijski provođači ulažu u Evropi i kineska grupa AESC planira da sa Tojotom i Renoom radi na fabrikama baterija u Britaniji i Francuskoj.
Južnokorejske kompanije LG Ćem i SKI već su otvorile fabrike u Poljskoj i Mađarskoj a kineski CATL gradi jednu u Nemačkoj.
Smanjenje zagađenja
Potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič rekao je ranije da Evropa mora da postigne stratešku nezavisnost u sektoru električnih vozila koji postaje ključan.
On želi da do 2025. evropske fabrike pokrivaju potrebe regiona.
Analitičar Oliver Montik smatra da je to visoko postavljen cilj. On 2040. vidi kao godinu u kojoj će biti potpuno zatvoren lanac snabdevanja, kada će se u Evropi vaditi, rafinisati i prerađivati najveći deo materijala za baterije i zatim se one proizvoditi na kontinentu.
Evropa želi da gradi fabrike koje manje zagađuju od onih u Aziji ili SAD i zvaničnici EU rade na standardima kojim će se uvesti kriterijumi za to kako se dolazi do sirovine za baterije i kako se iskorišćene baterije recikliraju.
Evropska komisija je početkom godina pokrenula i program istraživanja i razvoja nove generacije baterija vredan 2,9 milijardi evra.
Prema procenama EK, evropske fabrike mogle bi da zaposle 800.000 ljudi ali oni moraju da budu brzo obučeni.
Fabrikama baterija takođe su potrebne sirovine.
Očekuje se da tražnja litijuma do 2030. bude 18 puta veća, prognozira EK, a sektoru će takođe biti potrebno pet puta više kobalta.
Nemačka i Češka imaju značajne rezerve litijuma, ali Montik savetuje EU liderima da obezebde i isporuke od pouzdanih partnera.
,,Mislim na Australiju, Kanadu, Brazil i Čile“, rekao je on dodajući da tako „ponuda verovatno neće biti ugrožena komercijalnim ograničenjima ili političkim razlozima“.
