Пошто продаја електричних аутомобила расте, Европа је почела да повећава капацитете за производњу батерија, али је и даље далеко од смањења зависности од Азије на том плану. Највише батерија за електричне аутомобиле у свету производе Кина, Јапан и Јужна Кореја.
Европа сада има пројекте за 38 ,,гига-фабрика“ укупне годишње производње 1.000 гигават сати и процењене цене од 40 милијарди евра, судећи према новом извештају невладине организације Транспорт и животна средина (Т&Е).
Та годишња производња требало би да буде достигнута 2030. године и одговарала би производњи 16,7 милиона електричних возила на батерије, рекао је портпарол Т&Е Ерик Кирстетер. Како је додао, произвођачи ће морати да обезбеде и приступ материјалима за електроде, што ће одредити цену и доступност батерија.
Очекује се да у Шведској стартап Нортволт до 2030. достигне годишњу производњу од 150 гигават сати, при чему је једна фабрика у изградњи а две знатно веће у плану.
Нортволт је раније саопштио да ће капацитет производње достићи 32 гигават сата до 2024. године, што је довољно батерија за 600.000 електричних возила годишње.
Конкуренција из Азије
У другом извештају Т&Е наводи да би од 2035. у чланицама ЕУ сви новопродати аутомобили могли да буду електрични, ако креатори политике уведу строже циљеве за угљен-диоксид и уз снажну подршку инфраструктуре за пуњење електричних кола.
Произвођачи аутомобила, који су под притиском да пређу са возила на фосилно гориво на она на чисто гориво, улажу у производњу батерија.
Немачки џин Фолксваген инвестирао је у Нортволт и такође планира изградњу још пет фабрика батерија.
Стелантис, власник брендова Алфа Ромео, Крајслер, Ситроен, Доџ и Фијат, ради на своје две фабрике док пионир када је реч о елекричним возилима Тесла жели да његова ,,гига-фабрика“ у близини Берлина буде једна од највећих у свету са капацитетом од 250 гигават сати до 2030.
Европске владе подржавају пројекте јер желе да континент задржи водећу улогу у будућој производњи аутомобила.
И азијски провођачи улажу у Европи и кинеска група АЕСЦ планира да са Тојотом и Реноом ради на фабрикама батерија у Британији и Француској.
Јужнокорејске компаније ЛГ Ћем и СКИ већ су отвориле фабрике у Пољској и Мађарској а кинески ЦАТЛ гради једну у Немачкој.
Смањење загађења
Потпредседник Европске комисије Марош Шефчович рекао је раније да Европа мора да постигне стратешку независност у сектору електричних возила који постаје кључан.
Он жели да до 2025. европске фабрике покривају потребе региона.
Аналитичар Оливер Монтик сматра да је то високо постављен циљ. Он 2040. види као годину у којој ће бити потпуно затворен ланац снабдевања, када ће се у Европи вадити, рафинисати и прерађивати највећи део материјала за батерије и затим се оне производити на континенту.
Европа жели да гради фабрике које мање загађују од оних у Азији или САД и званичници ЕУ раде на стандардима којим ће се увести критеријуми за то како се долази до сировине за батерије и како се искоришћене батерије рециклирају.
Европска комисија је почетком година покренула и програм истраживања и развоја нове генерације батерија вредан 2,9 милијарди евра.
Према проценама ЕК, европске фабрике могле би да запосле 800.000 људи али они морају да буду брзо обучени.
Фабрикама батерија такође су потребне сировине.
Очекује се да тражња литијума до 2030. буде 18 пута већа, прогнозира ЕК, а сектору ће такође бити потребно пет пута више кобалта.
Немачка и Чешка имају значајне резерве литијума, али Монтик саветује ЕУ лидерима да обезебде и испоруке од поузданих партнера.
,,Мислим на Аустралију, Канаду, Бразил и Чиле“, рекао је он додајући да тако „понуда вероватно неће бити угрожена комерцијалним ограничењима или политичким разлозима“.
