Početna > Biznis
Biznis

Altiparmakov: Izmena zakona o penzijama korak u dobrom pravcu

Predložene izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje predviđaju indeksaciju penzija 100 odsto sa zaradama kada su rashodi za penzije manji od 10 odsto BDP-a, jesu korak u dobrom smeru, kako bi se na sistematski način sačuvala teško izvojevana finansijska stabilizacija penzijskog sistema iz prethodne decenije, izjavio je danas član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
Foto: Gradske info

„To je ekonomski održiva formula koja daje indeksaciju penzija 100 odsto sa zaradama, kada su penzijski rashodi ispod 10 odsto BDP-a“, naveo je on.
Fiskalni savet je u SANU održao regionalni skup povodom 100 godina primene Bizmarkovog penzionog modela na prostorima bivše Jugoslavije, a učestovali su i stručnjaci iz Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske, u okviru kojeg je održan i panel.

Altiparmakov je govoreći o modelu „socijalnih penzija“ za Srbiju, što je kategorija za starije ljude koji se nisu kvalifikovali za penziju, a nemaju dovoljne druge prihode, rekao da je Fiskalni savet radio analize kako proširiti sistem socijalne pomoći u tom pravcu.

„To bi bilo budžetski prihvatljivo. To bi bio rashod od jedne do dve milijarde dinara. Mislimo da bi to moglo da se ozbiljnije razmotri u narednom periodu“, rekao je on.
Altiparmakov je govoreći o pomeranju granica za odlazak u penziju ocenio da je Srbija 2014. godine napravila veliki korak.

„Tako da o tome sad ne moramo da razmišljamo do kraja ove decenije“, rekao je on.

Ocenio je da je u Srbiji dobre rezultate dao sistem svojevrsnog trajnog kažnjavanja onih koji odlaze u prevremenu penziju.

„To je nešto što je pravično. Sada možemo razmišljati o dodatnim stimulacijama za ostanak u radnom odnosu i posle ispunjenja uslova za penziju. Moguće je u narednom periodu razmatrati bonuse u tom pravcu“, rekao je on.

Rashodi za penzije u Srbiji su ispod 10 odsto BDP-a i to se može smatrati ekonomski održivim i prihvatljivim, istakao je Altiparmakov.
„Dotacije su smanjenje na najpovoljniji nivo u poslednjih nekoliko decenija, manje su od jedan odsto BDP, i to je nešto što je prihvatljivo. Primera radi dotacije u Nemačkoj su 30 odsto rashoda“, rekao je on.

Na skupu održanom u okviru dvodnevne konferencije SANU čija je tema Budućnost starenja o penzijskim sistemima govorili su stručnjaci iz više država koje su nastale raspadom Jugoslavije.

Učesnica skupa Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku ocenila je da odnos broja zaposlenih i broja penzionera u Srbiji nije dobar ali je bitno da se unapredjuje i da sve više ljudi radi, i da rade što duže.

Ona je ocenila da se uvodjenje drugog obaveznog stuba penzionog osiguranja u nekim zemljama Istočne Evrope i Hrvatskoj pokazalo kao neuspešan eksperiment.

“Kada je došla kriza 2008. godine postalo je jasno da je to prevelik teret za zemlje koje su ga uvele“, rekla je ona.

Podsetila je da je Srbija odbila da uvede drugi stub penzionog osiguranja pre 20 godina.

Govoreći o dobrovoljno osiguranju, kao trećem stubu penzionog sistema, rekla je da nije svejedno kako je on koncipiran i da li se sva sredstva drže isključivo u državnim obveznicama.

„Krupna su tehnička pitanja. Postoji predlog Fiskalnog saveta koji bi vodio u pravcu da taj sistem više bude prilagođen potrebi da ljudi štede za starost. A da ne predstavlja krug ulaganja u državne obveznice sa visokim administrativnim naknadama“, rekla je ona.

Matković je istakla da gotovo sve zemlje u regionu imaju minimalne socijalne penzije, a neke su to rešile posebnim kategorijama socijalne pomoći.

„Mi bismo trebali da damo posebno povoljne uslove za stare, kojima bi onda omogućili da veći broj starih mogu da ostvari pravo na takva primanja“, rekla je ona.

Poručila je da je dobra vest da ljudi žive u proseku duže i obavljaju poslove koje mogu da izdrže da rade i posle starosne granice za penziju.

„Važno je iz suštinskih razloga da razmišljamo o daljem pomeranju starosne granice za odlazak u penziju, a mnoge zemlje su to zacrtale“, rekla je ona.

Istakla je da postoji trend povlačenja ljudi u prevremene penzije i skraćivanje efektivnog staža, a u Srbiji se tradicionalno u kasnijim godinama na to tržište ulazi.

„Rano povlačenje sa tržišta rada je problem. Mali deo rešenja je tu u okviru penzijskog sistema“, rekla je ona.

Predrag Pejaković, nezavisni analitičar iz Hrvatske, govoreći o drugom stubu obaveznog penzionog osiguranja ocenio je da ta zemlja ne treba sada posle 20 godina od njega da odustaje.

„Uvođenjem se želeo diversifikovati rizik, i poboljšati domaća štednja što je u velikoj meri uspelo. Povrat je bolji nego što se očekivalo, a troškovi su bili srazmerno niski“, rekao je on i dodao da je jedini kamen spoticanja bio tranzicijski trošak za koji smatra da nije prevelik.

Pejaković je rekao da Hrvatska ima socijalne penzije za one koji nisu stigli do minimalnih uslova, odnosno 15 godina radnog staža.

„Da bi se njihov položaj poboljšao uvedena je stalna naknada za starije osobe sa željom da imaju bar minimalni životni standard. Iskustva su načelno dobra“, rekao je on.

Dodao je da je broj korisnika manji nego što se očekivalo i smatra da ljudi nisu informisani da mogu da ostvare tu naknadu.

U Hrvatskoj, kaže, ostvarivanje tih naknada ne podleže imovinskom i materijalnom cenzusu.

„Najpohvalnije je u tome da koliko toliko pruža sigurnost“, rekao je on i naveo primer da kroz tu naknadu dve osobe koje zajedno žive mogu ostvariti po 110 evra naknade.

Predsednik Fiskalnog saveta Republike Srpske Milenko Krajišnik rekao je da posebna karakteristika penzionog sistema tamo to što je Vlada Srpske s vremena na vreme vršila vanredno usklađivanje penzija za iste penzionere koji su u različito vreme otišli u penziju.

Ističe da je u Srpskoj pre svega problem sa visinom penzija koje su tamo u iznosu od oko 40 posto plate.

„Malo je deformisala naš penzioni sistem odluka Visokog predstavnika (u BiH) koji je dekretom uveo pravilo „koliko para toliko muzike“ odnosno da se isplaćuje onoliko penzija koliko ima uplata doprinosa“, rekao je on.

Dodao je da je to obezbedilo fiskalnu stabilnost, ali nije ispunilo osnovni cilj – socijalnu sigurnost starijoj populaciji.

„Trenutno penzioni sistem izgleda stabilno, po pitanju likvidnosti i isplata, u Srpskoj se penzije isplaćuju iz budžeta a ne iz Fonda. Razlika se namiruje iz drugih budžetskih prihoda“, rekao je on.

Srpska ima propisanu i minimalnu penziju kojom se štite najugroženiji.

„Dugoročan problem je demografski, koji je u Srpskoj najizraženiji zbog migracija, a i procene kretanja stanovništa su pesimističke. Broj osiguranika i korisnika penzije je skoro prema jedan“, zaključio je on.

Grad Kragujevac postaje vlasnik „Zastava oružja”

Preuzmite android aplikaciju.