Предложене измене Закона о пензијском и инвалидском осигурању, које предвиђају индексацију пензија 100 одсто са зарадама када су расходи за пензије мањи од 10 одсто БДП-а, јесу корак у добром смеру, како би се на систематски начин сачувала тешко извојевана финансијска стабилизација пензијског система из претходне деценије, изјавио је данас члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.
„То је економски одржива формула која даје индексацију пензија 100 одсто са зарадама, када су пензијски расходи испод 10 одсто БДП-а“, навео је он.
Фискални савет је у САНУ одржао регионални скуп поводом 100 година примене Бизмарковог пензионог модела на просторима бивше Југославије, а учестовали су и стручњаци из Словеније, Хрватске, Републике Српске, у оквиру којег је одржан и панел.
Алтипармаков је говорећи о моделу „социјалних пензија“ за Србију, што је категорија за старије људе који се нису квалификовали за пензију, а немају довољне друге приходе, рекао да је Фискални савет радио анализе како проширити систем социјалне помоћи у том правцу.
„То би било буџетски прихватљиво. То би био расход од једне до две милијарде динара. Мислимо да би то могло да се озбиљније размотри у наредном периоду“, рекао је он.
Алтипармаков је говорећи о померању граница за одлазак у пензију оценио да је Србија 2014. године направила велики корак.
„Тако да о томе сад не морамо да размишљамо до краја ове деценије“, рекао је он.
Оценио је да је у Србији добре резултате дао систем својеврсног трајног кажњавања оних који одлазе у превремену пензију.
„То је нешто што је правично. Сада можемо размишљати о додатним стимулацијама за останак у радном односу и после испуњења услова за пензију. Могуће је у наредном периоду разматрати бонусе у том правцу“, рекао је он.
Расходи за пензије у Србији су испод 10 одсто БДП-а и то се може сматрати економски одрживим и прихватљивим, истакао је Алтипармаков.
„Дотације су смањење на најповољнији ниво у последњих неколико деценија, мање су од један одсто БДП, и то је нешто што је прихватљиво. Примера ради дотације у Немачкој су 30 одсто расхода“, рекао је он.
На скупу одржаном у оквиру дводневне конференције САНУ чија је тема Будућност старења о пензијским системима говорили су стручњаци из више држава које су настале распадом Југославије.
Учесница скупа Гордана Матковић из Центра за социјалну политику оценила је да однос броја запослених и броја пензионера у Србији није добар али је битно да се унапредјује и да све више људи ради, и да раде што дуже.
Она је оценила да се уводјење другог обавезног стуба пензионог осигурања у неким земљама Источне Европе и Хрватској показало као неуспешан експеримент.
“Када је дошла криза 2008. године постало је јасно да је то превелик терет за земље које су га увеле“, рекла је она.
Подсетила је да је Србија одбила да уведе други стуб пензионог осигурања пре 20 година.
Говорећи о добровољно осигурању, као трећем стубу пензионог система, рекла је да није свеједно како је он конципиран и да ли се сва средства држе искључиво у државним обвезницама.
„Крупна су техничка питања. Постоји предлог Фискалног савета који би водио у правцу да тај систем више буде прилагођен потреби да људи штеде за старост. А да не представља круг улагања у државне обвезнице са високим административним накнадама“, рекла је она.
Матковић је истакла да готово све земље у региону имају минималне социјалне пензије, а неке су то решиле посебним категоријама социјалне помоћи.
„Ми бисмо требали да дамо посебно повољне услове за старе, којима би онда омогућили да већи број старих могу да оствари право на таква примања“, рекла је она.
Поручила је да је добра вест да људи живе у просеку дуже и обављају послове које могу да издрже да раде и после старосне границе за пензију.
„Важно је из суштинских разлога да размишљамо о даљем померању старосне границе за одлазак у пензију, а многе земље су то зацртале“, рекла је она.
Истакла је да постоји тренд повлачења људи у превремене пензије и скраћивање ефективног стажа, а у Србији се традиционално у каснијим годинама на то тржиште улази.
„Рано повлачење са тржишта рада је проблем. Мали део решења је ту у оквиру пензијског система“, рекла је она.
Предраг Пејаковић, независни аналитичар из Хрватске, говорећи о другом стубу обавезног пензионог осигурања оценио је да та земља не треба сада после 20 година од њега да одустаје.
„Увођењем се желео диверсификовати ризик, и побољшати домаћа штедња што је у великој мери успело. Поврат је бољи него што се очекивало, а трошкови су били сразмерно ниски“, рекао је он и додао да је једини камен спотицања био транзицијски трошак за који сматра да није превелик.
Пејаковић је рекао да Хрватска има социјалне пензије за оне који нису стигли до минималних услова, односно 15 година радног стажа.
„Да би се њихов положај побољшао уведена је стална накнада за старије особе са жељом да имају бар минимални животни стандард. Искуства су начелно добра“, рекао је он.
Додао је да је број корисника мањи него што се очекивало и сматра да људи нису информисани да могу да остваре ту накнаду.
У Хрватској, каже, остваривање тих накнада не подлеже имовинском и материјалном цензусу.
„Најпохвалније је у томе да колико толико пружа сигурност“, рекао је он и навео пример да кроз ту накнаду две особе које заједно живе могу остварити по 110 евра накнаде.
Председник Фискалног савета Републике Српске Миленко Крајишник рекао је да посебна карактеристика пензионог система тамо то што је Влада Српске с времена на време вршила ванредно усклађивање пензија за исте пензионере који су у различито време отишли у пензију.
Истиче да је у Српској пре свега проблем са висином пензија које су тамо у износу од око 40 посто плате.
„Мало је деформисала наш пензиони систем одлука Високог представника (у БиХ) који је декретом увео правило „колико пара толико музике“ односно да се исплаћује онолико пензија колико има уплата доприноса“, рекао је он.
Додао је да је то обезбедило фискалну стабилност, али није испунило основни циљ – социјалну сигурност старијој популацији.
„Тренутно пензиони систем изгледа стабилно, по питању ликвидности и исплата, у Српској се пензије исплаћују из буџета а не из Фонда. Разлика се намирује из других буџетских прихода“, рекао је он.
Српска има прописану и минималну пензију којом се штите најугроженији.
„Дугорочан проблем је демографски, који је у Српској најизраженији због миграција, а и процене кретања становништа су песимистичке. Број осигураника и корисника пензије је скоро према један“, закључио је он.
Преузмите андроид апликацију.
