У протеклих скоро шест месеци, практично од 24. фебруара ове године, једна вест је доминирала свим светским медијима који се баве спољном политиком и међународним односима. Наравно, реч је о трагичном рату у Украјини који свакако представља геополитички догађај од прворазредног значаја и који је зато са пуним правом преокупирао пажњу светске јавности.
Па ипак, бар у једном тренутку ту грозничаву пажњу медија усмерену на Исток Европе успео је да украде један догађај у Азији. Била је то посета председнице Представничког дома САД Ненси Пелоси Тајвану. У тим драматичним моментима док је свет из минута у минут пратио кретање авиона са Пелоси питајући се каква ће бити реакција кинеске стране, јавност је бар за тренутак заборавила све страхоте тог несрећног рата у Украјини.
Управо ту долазимо до кључног питања које се намеће само по себи, како и зашто је Тајван успео да у други план баци тренутно најважније геополитичко питање?
Одговор је суштински веома једноставан и без обзира што га можемо надугачко и нашироко анализирати своди се на једну реченицу. Питање Тајвана има стратешки значај и за Кину и за САД, што нам говори да би свака ескалација кризе око овог питања повукла директан сукоб две тренутно најмоћније силе света.
Управо та свест да би сукоб око Тајвана готово неминовно увукао САД и Кину у директан војни обрачун, као и то што се не би смо више питали јесмо ли у Трећем светском рату него би смо то засигурно и били, представља нешто што овом питању даје есенцијални значај.
Наиме, широм света постоје бројна жаришта која прете да ескалирају.
Најбољи пример нам је наш регион и ситуација на Космету. Уколико би у јужној српској покрајини дошло до ескалације, била би то катастрофа превасходно за Србе и Албанце. Такође, криза би се вероватно пренела и на цео регион, али и даље би то било нешто што са глобалног нивоа гледано има само регионални карактер. Са друге стране, ескалација сукоба око Тајвана готово сигурно имала би глобални значај.
Да смо на правом трагу уверава нас чињеница да НР Кина има јасан став да је Тајван део њихове територије и да, иако им је приоритет мирна реинтеграција, неће презати од употребе силе да га у потпуности врате под свој суверенитет.
Са друге стране, у мају месецу ове године, амерички председник Џо Бајден послао је јасну поруку Тајвану, Кини и целом свету, а то је да ће устребали и оружјем бранити Тајван.
Морамо се присетити и порука које су Бајден, као и представници његове администрације, слали уочи отпочињања рата у Украјини. Месецима пре 24. фебруара 2022. године Американци су упорно понављали да Русија спрема инвазију Украјине, али истовремено су поручивали и Кијеву и Москви и целом свету да Украјину неће бранити оружјем. Односно, да ће им помоћи материјално, да ће економски санкционисати Русију и да се ту све завршава.
Запад је своје обећање Украјини одржао, и тиме је јасно показао колико им је та земља важна.
Наравно да Украјина има велики значај за Запад као моћно средство за обуздавање и сламање Русије, али она дефинитивно није толико значајна да би због ње ратовали. Тајван је са друге стране нешто друго. Тајван је за Запад такође средство, али за обуздавање најопаснијег противника, а то је Кина.
Управо зато, САД су спремне да за Тајван чак и ратују. Американци су дубоко свесни да је европско бојиште споредно. Стари континент све више губи економски значај, а центар света сели се на Исток. Главна битка за глобалну доминацију тек следи и водиће се у Азији.
Тајван ће ту имати стратешку важност за САД као најистуренији део бедема, уз Јапан, Јужну Кореју, Аустралију, Вијетнам, Филипине, Малезију и Индију, према Кини. Управо зато, САД око Тајвана не могу и не смеју калкулисати.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
