Polazak u vrtić je velika promena za dete, ali i za roditelja. Dete napušta bezbedno i zaštićeno okruženje doma i odlazi u potpuno novo okruženje puno iznenađenja.
U ranom detinjstvu deca stvaraju snažne emocionalne veze sa ljudima koji brinu o njima i potreban im je veliki osećaj sigurnosti da bi mogli da istražuju svet oko sebe. U vrtiću se dete prvi put nalazi u situaciji da je dugo odvojeno od roditelja i sasvim je normalno da se toga plaši. Roditelj može postaviti hiljadu pitanja. Kakve će biti vaspitačice u grupi? Da li će prepoznati sve potrebe mog deteta? Šta ako moje dete ne voli vršnjake ili igre koje igra? Šta ako mora da jede nešto što ne voli? Da li smo sigurni da je dobro da naše dete ide u vrtić?
Problem nastaje kada roditelji sa strahom i nepoverenjem dođu u ustanovu i projektuju svoje strahove na dete nesvesni da mu od samog početka otežavaju prilagođavanje. Obavezno dozvolite svom detetu da odnese svoju omiljenu igračku, ćebe, ili flašicu u vrtić. Tranzicioni objekat u periodu prilagođavanja je veoma važan jer je dete vezano za njega, daje mu osećaj sigurnosti i olakšava prelazak iz roditeljskog doma u kolektiv. U ovoj situaciji, vaspitači i stručni saradnici su vaši partneri i saveznici, pa ih informišite o svim bitnim osobinama i potrebama deteta, navikama hranjenja i spavanja, medicinskim informacijama i potražite pomoć i savet ako imate bilo kakvih nedoumica.
Važno je da budete svesni, kao roditelj, da vaše dete može da oseti vaš strah, zabrinutost ili anksioznost zbog odlaska u vrtić. Njegov mozak tada obrađuje informacije i tumači ih kao da vrtić možda nije bezbedno mesto, što mu stvara dodatni otpor.
Zato, predstavite detetu vrtić kao pozitivno i veselo mesto gde će uživati.
Vreme i način prilagođavanja deteta vrtiću zavise od uzrasta deteta, individualnih karakteristika, stavova roditelja, prethodnih iskustava odvajanja od roditelja, aktuelnih životnih događaja, zdravstvenog stanja i porodičnih prilika u kojima dete živi.
Kriza razdvajanja
Obično se javlja tokom prvih nedelja boravka u vrtiću, ali se može javiti i kasnije, nakon što se dete bez poteškoća u prvim nedeljama odvoji od roditelja. Neke od mogućih reakcija su promene u navikama spavanja i hranjenja, agresija, plač, povlačenje i regresija u ponašanju.
Ovakvo ponašanje nije razlog za zabrinutost jer je prolazno i vremenom će nestati. Mala separacija je normalna i pokazuje da dete i roditelj imaju dobru i kvalitetnu vezu. Prilagođavanje dece traje određeni period. Kod starije dece je nešto kraći, a kod mlađe duži period. Detetu je potrebno vaše razumevanje i razumevanje okoline jer mu je ovaj period veoma težak, a sve reakcije poput tuge, besa, besa ili povlačenja su normalne i prolazne.
Vaspitači će vam dati uputstva kako će teći boravak deteta u ustanovi, odnosno šta će i kako jesti, gde i šta će spavati, kako će se održavati higijena deteta… Vaspitači su vaši partneri u podizanju vašeg deteta, dogovorite se, pitajte šta vas zanima, predložite kako da priđete detetu kada je neraspoloženo i sve ostalo što vas zanima.
Ako vam je teško zbog prvog odvajanja od deteta, podelite svoja osećanja i potražite podršku za sebe među najbližima, ali, naravno, ne pred decom. Prihvatite odvajanje od deteta kao novu fazu svog roditeljstva i budite strpljivi i sa sobom. Gledajte na integraciju u kolektiv kao na priliku da vaše dete ima priliku da se osamostali, sklopi nova prijateljstva, razvije socijalne veštine kao što su empatija, odgovornost, strpljenje, asertivnost i druge.
Znak da je period prilagođavanja završen je stabilizacija u ponašanju i raspoloženju deteta, nakon čega ono polako usvaja dnevni ritam svoje grupe, kao i pravila koja važe u njoj.
Preuzmite androidaplikaciju.
