Полазак у вртић је велика промена за дете, али и за родитеља. Дете напушта безбедно и заштићено окружење дома и одлази у потпуно ново окружење пуно изненађења.
У раном детињству деца стварају снажне емоционалне везе са људима који брину о њима и потребан им је велики осећај сигурности да би могли да истражују свет око себе. У вртићу се дете први пут налази у ситуацији да је дуго одвојено од родитеља и сасвим је нормално да се тога плаши. Родитељ може поставити хиљаду питања. Какве ће бити васпитачице у групи? Да ли ће препознати све потребе мог детета? Шта ако моје дете не воли вршњаке или игре које игра? Шта ако мора да једе нешто што не воли? Да ли смо сигурни да је добро да наше дете иде у вртић?
Проблем настаје када родитељи са страхом и неповерењем дођу у установу и пројектују своје страхове на дете несвесни да му од самог почетка отежавају прилагођавање. Обавезно дозволите свом детету да однесе своју омиљену играчку, ћебе, или флашицу у вртић. Транзициони објекат у периоду прилагођавања је веома важан јер је дете везано за њега, даје му осећај сигурности и олакшава прелазак из родитељског дома у колектив. У овој ситуацији, васпитачи и стручни сарадници су ваши партнери и савезници, па их информишите о свим битним особинама и потребама детета, навикама храњења и спавања, медицинским информацијама и потражите помоћ и савет ако имате било каквих недоумица.
Важно је да будете свесни, као родитељ, да ваше дете може да осети ваш страх, забринутост или анксиозност због одласка у вртић. Његов мозак тада обрађује информације и тумачи их као да вртић можда није безбедно место, што му ствара додатни отпор.
Зато, представите детету вртић као позитивно и весело место где ће уживати.
Време и начин прилагођавања детета вртићу зависе од узраста детета, индивидуалних карактеристика, ставова родитеља, претходних искустава одвајања од родитеља, актуелних животних догађаја, здравственог стања и породичних прилика у којима дете живи.
Криза раздвајања
Обично се јавља током првих недеља боравка у вртићу, али се може јавити и касније, након што се дете без потешкоћа у првим недељама одвоји од родитеља. Неке од могућих реакција су промене у навикама спавања и храњења, агресија, плач, повлачење и регресија у понашању.
Овакво понашање није разлог за забринутост јер је пролазно и временом ће нестати. Мала сепарација је нормална и показује да дете и родитељ имају добру и квалитетну везу. Прилагођавање деце траје одређени период. Код старије деце је нешто краћи, а код млађе дужи период. Детету је потребно ваше разумевање и разумевање околине јер му је овај период веома тежак, а све реакције попут туге, беса, беса или повлачења су нормалне и пролазне.
Васпитачи ће вам дати упутства како ће тећи боравак детета у установи, односно шта ће и како јести, где и шта ће спавати, како ће се одржавати хигијена детета… Васпитачи су ваши партнери у подизању вашег детета, договорите се, питајте шта вас занима, предложите како да приђете детету када је нерасположено и све остало што вас занима.
Ако вам је тешко због првог одвајања од детета, поделите своја осећања и потражите подршку за себе међу најближима, али, наравно, не пред децом. Прихватите одвајање од детета као нову фазу свог родитељства и будите стрпљиви и са собом. Гледајте на интеграцију у колектив као на прилику да ваше дете има прилику да се осамостали, склопи нова пријатељства, развије социјалне вештине као што су емпатија, одговорност, стрпљење, асертивност и друге.
Знак да је период прилагођавања завршен је стабилизација у понашању и расположењу детета, након чега оно полако усваја дневни ритам своје групе, као и правила која важе у њој.
Преузмите андроид апликацију.
