Постоје многи чланци с листама најотровнијих супстанци, састављаним на основу њихове токсичности, које су мерене методом коју токсиколози називају LD50 .
Наиме, LD50 (lethal dose – смртоносна доза) представља количину неке супстанце која је довољна да се убије 50 процената бића која су учествовала у експерименту, најчешће мишева. Те дозе су одређиване на основу телесне масе животиња.
Иако звучи окрутно, то је објективно начин да се одреди колико су неке супстанце смртоносне, али одређивање опште токсичности је много комплекснији поступак од овог.
Токсиколози су свесни ограничења LD50 ., али из техничних, етичких и легалних разлога, мерење те вредности на животињама је све ређе.
Представљамо вам листу супстанци отровнијих него што њихова вредност LD50 .показује, коју је објавио сајт The conversation.
Ботулински токсини
Иако се неки од њих користе у козметичкој индустрији (укључујући ботокс), ботулинска породица неуротоксина укључује најотровније супстанце познате човеку. Пријављена LD50 вредност за ове токсине износи пет нанограма по килограму телесне масе. Треба напоменути да један нанограм представља хиљадити део грама.
Несмртоносне количине убризгане у мишеве могу парализовати погођени уд на дуже од месец дана.
Змијски отрови
Попут ботулинских токсина, већина змијских отрова представљају мешавину многих протеина који су често неуротоксини с LD50 испод једног милиграма по килограму телесне масе. Највећу компликацију у случају ових отрова представља брзина деловања. Док неки могу бити веома моћни, други, мање моћни отрови ,могу убијати брже. Моћни отрови који споро делују могу вам оставити довољно времена да интервенишете, док вас отрови они који делују брже и имају чак и нижи LD50 могу убити пре него што успете да нађете помоћ.
Арсен
Арсен има LD50 од око приближно 13 милиграма по килограму телесне масе. Упркос томе, америчка Агенција за регистровање токсичних супстанци и болести му даје висок приоритет на листи најопаснијих супстанци.
Намеће се питање колико смо често изложени отровним супстанцама. Одговор на то питање гласи да су наши изгледи да будемо изложени полонијуму и боулинским токсинима занемарљиви, док изложеност токсичним металима представља реалан проблем за људе широм планете.
Полонијум
Радиоизотоп (изотоп неког хемијског елемента с нестабилним, односно радиоактивним језгром) најпознатији је по томе што је коришћен за убиство Александра Литвиненка, а он је екстремно токсичан чак и у количинама мањим од милијардитог дела грама.
Док други токсични метали попут живе и арсеника убијају приликом интеракције метала с телом, полонијум убија емитујући радијацију која оштећује сензитивне биомолекуле, ДНК и убија ћелије. Након што је полонијум доспео у организам, наступа спора смрт, односно проћи ће око месец дана док особа ме умре од радиоактивног тровања.
Жива
Токсичност живе зависи од врсте живе која је укључена у тровање. Органска и неорганска жива имају различите ефекте, а због тога и вредности LD50 (које се крећу од једног до 100 милиграма по килограму телесне масе).
Чиста жива је знатно мање токсична, у прилог чему говори случај једна раднице у стоматолошкој ординацији која је покушала да изврши самоубиство тако што је убризгала овај течни елемент у вене. Десет месеци касније остала је без симптома тровања, упркос томе што је жива доспела и до њених плућа.
Преузмите андроид апликацију.
