Stefan Lazarević (Kruševački grad, 1377 — Glavica kod Mladenovca, selo Markovac, zaselak Crkvine, 19. jul 1427), poznat i kao Stevan Visoki, sa titulama kneza (1389—1402) i despota (1402—1427) vladao je Srbijom. Bio je sin kneza Lazara. U svoje vreme je važio za jednog od najboljih vitezova i vojskovođa, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.
Despot Stefan je bio vrstan diplomata svoga vremena i razumeo je se u tadašnju geopolitičku situaciju. Uvek je nastojao gledati sa kojom stranom je najbolje imati saradnju i vazalne odnose, sve zarad dobrobiti svog naroda. Bio je vazal, dobar i blizak saradnik sa Osmanlijama, Vizantincima i Ugarima, što pokazuje njegovu političku spretnost, koja ga, uz vrhunske militarne sposobnosti i zakonodavnu vlast svrstava među najbolje srpske srednjovekovne vladare, po mnogima čak i najboljeg i najsposobnijeg.
Bio je veliki pokrovitelj umetnosti i kulture pružajući podršku i utočište kako učenim ljudima iz Srbije, tako i izbeglicama iz okolnih zemalja koje su zauzele Osmanlije. Pored toga, on je i sam bio pisac, a njegovo najznačajnije delo je „Slovo ljubve” koje se odlikuje renesansnim crtama.
Slovo ljubve je pisano u prozi u obliku poslanice (epistole). Sastoji se od deset strofa, neujednačenog obima, stihovi su slobodni, drugačiji u svakoj strofi i prilagođeni sadržini. Svaka strofa počinje inicijalom i kada se oni povežu u celinu, u akrostihu se otvara sam naslov pesme – Slovo ljubve. Akrostih je stilska figura, u kojoj se čitanjem početnih slova pasusa ili strofa odozgo na dole dobija naslov dela ili ime neke osobe.
Po svojoj pravoj prirodi Slovo ljubve je (i) lirska pesma, a po temi i karakteru jedna vedra himna prepuna životne svežine o duhovnoj ljubavi i ljubavi uopšte, koja „dobrodetelj prevaziđe svaku“.
U Slovu ljubve nije viđena samo priroda, već i ljudsko biće, kliktavo i razdragano. Despot Stefan Lazarević se toplim rečima obraća osobi kojoj upućuje prelepe stihove. Pred sam kraj dela iskazuje želju da ponovo vidi dragu osobu i da se sa njom pomiri, i moli se da se to desi. Iz svih reči gotovo da isijava osećanje ljubavi, ali ne one telesne, već božanske, duševne, koja je uzvišena i čista i koja je vrednija od svake vrline. Ljubav koja sve može da prevaziđe je oličenje Božje ljubavi.
Osnovna misao o lepoti, ljubavi i ljudskom razumevanju prožima Slovo ljubve despota Stefana Lazarevića. Diskretna po izrazu, nedorečena, sva u nagoveštaju i naslućivanju, po idejama zasnovana na biblijskim motivima Slovo ljubve pretpostavlja visoku književnu kulturu, ne samo svog autora, nego i one sredine kojoj je namenjena. Iako ne razvija svoje slike do kraja, sam autor kao da je uveren da će se njegovi stihovi razumeti, dočitati.
Žitije Svetog Simeona: počeci srpske srednjovekovne pismenosti i književnosti
Preuzmite android aplikaciju.
