Почетна > Србија
Србија

Житије Светог Симеона: почеци српске средњовековне писмености и књижевности

Житије Светог Симеона од Саве Немањића представља једно од најранијих и најзначајнијих дела српске средњовековне књижевности. По својој текстуалној структури није посебно дело, већ једна од почетних глава Студеничког типика, чији се оригинал чува у Националном музеју у Прагу.
Фото: WikimediaCommons

Сава је ово своје дело писао у два маха. Први пут (између 1200. и 1205.) у врло кратком облику (ограничено на историјат Симеоновог доласка на Свету гору и сажето казивање о његовој смрти) у другој и трећој глави Хиландарског типика, којег је почео да саставља одмах после смрти Св. Симеона 1199. г. Други пут (1208) много опширније пише Живот Господина Симеона у оквиру Студеничког типика , који је стварао у својој студеничкој испосници. Сматра се да су ова два типика готово истоветни[2] па отуд закључак о сродности и повезаности две верзије Житија Св. Симеона. Пишући ово своје дело, Сава се, говорећи у почетку о Немањи као владару, обилно користио Немањином повељом манастиру Хиландару, из које је преписао читаве ставове.

Развијено житије Свети Сава пише тек у уводу Студеничког типика, у Студеници 1208. године. Житије Светог Симеона писано је као ктиторско житије оснивача Студенице, по свим правилима овога жанра из узорне византијске књижевности.

Усредсређен на монашки лик Симеонов, Сава је стварне биографске податке из живота Немањиног подредио идеји одрицања од престола, моћи и узвишености у овом свету, ради небеског царства. Симеон је приказан као драматичан пример одрицања, основне јеванђелске поруке и темеља сваке, а нарочито монашке духовности.

Иако је по обиму мало и скромно, Савино дело се одликује лаким и живим излагањем, јаким драмским описима и проживљеном осећајношћу. У науци је препознато да се ради о ктиторском и по свом саставу опширном (или обимном) житију — не о краћем, пролошком.

По узору на византијске предлошке чију традицију следи, и ово житије приказује образац светачког живота и понашања, те су сви биографски подаци подређени функцији текста да охрабри манастирски колектив у истрајавању у вери, те да, као култни спис, шири култ овог свеца.

Ово житије се по обичају и данас чита у манастирским трпезаријама на дан свечевог представљања, тј. 26. фебруара по грегоријанском календару, а тиме се потврђује континуитет изванредне популарности овог жанра која је постојала у средњем веку.

Hilandarska povelja: zavetni tekst srpske svetorodne vladarske loze

Преузмите андроид апликацију.