Од велике је важности за заштиту животне средине препознати врсте које могу нанети штету, биле оне визуелно привлачне или не, лепих цветова и листова или чак оне које смо навикли да виђамо и које су постале саставни део нашег града.

Урбане градске средине су дом великом броју биљних врста, међу којима значајан процeнaт заузимају инвазивне врсте.
Било које стране врсте које имају негативан ефекат на аутохтоне врсте (домаће врсте), станишта и екосистеме, или ремете било које услуге екосистема од којих зависе људи, сматрају се инвазивним страним врстама.
Оне представљају растући проблем, не само у погледу заштите природе, већ људског здравља и светске економије.
Због убрзаног раста и ширења трговине, саобраћајних праваца и могућности путовања, оне утичу на радну способнoст и квалитет живота.
Штавише, инвазивне стране врсте су други најзначајнији узрок смањења биолошке разноврсности у свету.
Највећа звер са којом се Новосађани сусрећу, уједно и најраспрострањенија, је амброзија (Ambrosia artemisiifolia).

Изузетно алергена биљка чије цветање сваке године узрокује алергијске реакције код чак 75% становништва у Србији.
Биљка је пореклом из Северне Америке и Мексика.
Претпоставља се да је први пут унесена у Европу средином 19. века након чега је ненамерно раширена широм континента, тако што је њено семе било помешано са семеном житарица, траве и хране за птице.
Брзо се шири, како због своје способности размножавања, тако и због способности прилагођавања новој средини, поготово на пољопривредним и запуштеним ораницама где узрокује огромну штету.
Процене су да би се до 2050. године концентрација полена амброзије у ваздуху на подручју Европе могла повећати чак четири пута, услед континуираног ширења популација ове биљке и климатских промена.
Нови Сад је још пре деценију препознао да има лепотица које су праве звери и стога је кроз истраживања Лабораторије за инвазивне и алергијске биљке, Универзитета у Новом Саду, управо Нови Сад издвојен као један од ретких градова у региону са традицијом и основом за успостављање мониторинга ових привидних лепотица.
Мање позната лепотица, jeдногодишња красолика (Еrigeron annuus), заузима трећу позицију по распрострaњености на територији Града Новог Сада, на основу истраживања, спроведеног 2018. године.

На први поглед испод обрва, као и свака жена, зна да завара, и да вам се учини да је у питању бела рада (Bellis perennis).
Међутим не, она је права звер.
Пореклом је из Северне Америке и Канаде одакле је донета у Европу око 1700. године, где се прво гајила у вртовима Беча, али и у вртовима и баштама Кине и Јапана.
Лако се шири захваљујући ветру (анемохорија).
У задњих 20 година, на подручју Европске уније, инвазивне врсте су узроковале штете од најмање 12 милијарди евра годишње, а очекује се да ће штета расти.
Као и у животу наше врсте, лепотице су најопасније.

Зато добро осмотримо околину, направимо разлику између онога што је штетно по животну средину и онога што није, без обзира какав нам је први утисак и шта бисмо волели да нам краси приватне зелене површине.
Препоручљива мера у спречавању ширења инвазивних врста јесте њихово механичко уклањање.
Посебно значајна мера јесте ширење свести јавности и едукација становништва у вези са информисањем о врстама страног порекла, које желе да унесу у своју башту или двориште, као и ширење знања о препознавању инвазивне врсте уз правовремена обавештавања институција које организују њихово уклањање.
Драги Новосађани, добро посматрајте!
Преузмите андроид апликацију.