Директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф изјавио је данас да злочин у Сребреници не одговара дефиницији геноцида и истакао да се последњих година појам геноцид употребљава у случајевима који не испуњавају критеријуме првобитне дефиниције тог злочина.
„Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама или имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно Холокаусту или да је у ствари случај геноцида“, навео је Зуроф у ауторском тексту за Џерусалем пост под називом „Није сваки ратни злочин геноцид“.
Он је указао да оно што се догодило у последњих неколико деценија јесте да су се „оптужбе за геноцид појавиле као политичко оруђе које се користи против непријатеља да би се остварила географска и/или финансијска добит тражећи изгубљену територију и/или репарације за насталу штету“.
Зуроф је истакао да је „еклатантан пример“ за то предложена резолуција о Сребреници у Генералној скупштини УН којом се, како је навео, „масакр неколико хиљада мушкараца у Сребреници званично признаје као геноцид“.
„Ипак, свако ко је упознат са тим догађајем, као и са првобитном дефиницијом „геноцида“, добро зна да злочин који су починиле српске трупе не одговара дефиницији геноцида, из простог разлога што су жене и деца у Сребреници сви пуштени неповређени“, нагласио је Зуроф.
Према његовим речима, „у домену историјских трагедија, намера која стоји иза акција довољно говори о њиховом означавању“.
„Предстојећа резолуција Генералне скупштине Уједињених нација о званичном признању масакра у Сребреници као геноцида је добронамеран потез са потенцијалним замкама које би могле погоршати тензије, а не подстаћи помирење“, навео је Зуроф у ауторском тексту.
Он је указао да је резолуција, коју су представиле Немачка и Руанда, „две земље са мрачном историјом геноцида, изазвала значајну дебату“.
„Ово није само академска вежба етикетирања, већ значајан политички чин са реперкусијама у стварном свету“, истакао је Зуроф.
Према његовим речима, резолуција прети да дестабилизује ионако крхки балкански регион, додавши да ране настале током југословенских ратова и даље нису зацељене.
„Означавање масакра у Сребреници као геноцида без једногласног договора ризикује да запали тињајућу огорченост међу српским становништвом у Босни, Србији и Црној Гори. То је корак који би могао да размрси деликатне нити мира и сарадње које су мукотрпно ткане деценијама“, навео је Зуроф.
Он је нагласио да је Генерална скупштина УН историјски признала геноцид само под, како је навео, условим консензуса.
„Израз геноцид има велику тежину и захтева пажљиво разматрање и једногласну сагласност. Проглашавање Сребренице геноцидом без таквог консензуса не само да прекида традицију, већ може и умањити значај термина. Оптужбу за геноцид не треба постављати олако, нити без непобитних доказа и широке сагласности који одражавају тежину такве оптужбе“, навео је Зуроф.
Према његовим речима, додатно компликује ствар то што једнострано подношење резолуције од стране амбасадора БиХ прекорачује уставне границе Босне и Херцеговине.
„Потврђивањем ове резолуције у таквим околностима могло би да се ненамерно подржи кршење националних и међународних правних норми, чиме се поставља несигурни преседан“, навео је Зуроф.
Он је додао да су „посебно забрињавајуће“ импликације за Израел јер би образложење коришћено у резолуцији могло лако да се, како је навео, погрешно примени на друге сукобе, попут израелске офанзиве у Гази.
„Такав преседан ризикује да појам „геноцид“ постане политичко оруђе, што би потенцијално довело до његове злоупотребе у међународним аренама против Израела и других. Термин мора да остане стриктно дефинисан и да се користи са највећим опрезом. Мора да буде резервисан за јасне, недвосмислене случајеве како је дефинисано међународним правом“, навео је Зуроф.
Нагласио је да је императив да се пажљиво испитају мотиви и потенцијални исходи резолуције о Сребреници.
„Морамо се запитати да ли ће њено усвајање заиста послужити жртвама Сребренице или ће само поново отворити старе ране и посејати нови раздор. Може ли се међународно право користити као оруђе за историјску правду или ће бити злоупотребљено као оружје у политичким сукобима? Као неко ко је свој живот посветио лову на нацисте и тражењу правде за жртве Холокауста, разумем дубоку жељу за признањем и помирењем“, навео је Зуроф.
Он је, међутим, истакао да истинско помирење долази из пажљивог, промишљеног приступа који, како је навео, поштује сложеност историјског контекста и осетљивост свих укључених страна.
„Стога позивам чланове Генералне скупштине УН да преиспитају пут којим ће кренути. То је пут препун ризика и нежељених последица. Потражимо пут који води до истинског исцељења и помирења, а не онај који нас даље дели“, навео је Зуроф.
Brnabić: Nismo postigli dogovor, jer se sve svelo na datum izbora
Преузмите андроид апликацију.
