Почетна > Србија
Србија

Знате ли шта значе заборављене речи српског језика – шта су веђе, шта зорт, а шта пртина?

Српски језик много је старији од свих оних који га тренутно говоре, па тако памти и неке речи које више нико не користи.
Фото: Градске инфо

На Инстаграм страници „Дневна доза правописа“ повела се дискусија о заборављеним речима српског језика, а чини се да их се неки још увек сећају.

Које су то речи и шта оне значе?

Питајући се то, можда сте подигли своје веђе, или обрве, а ако смо погодили, немојте да вас је зорт, то јест страх, само смо нагађали. Ипак, можда сте то само пренебрегнули, или како данас кажемо, занемарили, ставили по страни, игнорисали.

Ако би желели овај текст да читате доцкан или доцније, урадићете то касније, а када га прочитате, можете рећи да сте то урадили ономад, то јест малочас, пре извесног времена.

Када вам неко каже „Благодарим!“, он вам се захвалио, а ако вам уз то нешто вели, онда вам говори, казује, или наређује.

Можда сте данас погледали кроз пенџер, што значи да сте гледали кроз прозор, па сте угледали комшију да вазда нешто мајсторише у дворишту, или другачије, стално, сваки дан нешто ради.

Стрељиво вам можда неће требати, у питању је муниција, али вам може бити заувар – корисно, да се нађе.

Ако вам је свеједно где ћете ићи, можете ићи којекуде, то јест било куда, било где, а ту реч можете користити и као узречицу. Ако ипак знате где хоћете, али је тамо можда мрачно, онда вам треба лучоноша – онај који осветљава, носи светло, а метафорички и знање.

Ако се ове зиме изгубите у снегу, потражите пртину – угажену стазу, утабан снег, па можда наиђете на неко друго чељаде – особу, најчешће млађу.

Питаћемо вас да ли сте разумели шта значе све ове речи, а ако јесте, можете рећи „Дабоме!“, што значи наравно.


Od čega su nastale skraćenice koje svakodnevno koristimo?

Преузмите андроид апликацију.