У нашем народу постоје бројни обичаји који се везују за Божић и Христово рођење, а један од најзанимљивијих потиче из војвођанских крајева, а тиче се јахања коња.
Наиме, најчешће млади момци, како традиција налаже, упрегну коње и празнично одевени и са окићеним коњима јашу сеоским улицама, свраћајући у куће у којима су живеле младе девојке за удају.
Тако се негде може наћи да су они који „вијају Божић“ могли бити само нежење, а да ожењени остају кући са породицама, док неки кажу да су и млађи ожењени момци учествовали у обичају.
У неким местима ова традиција обавља се на Бадњи дан, негде на сам дан Божића, а у неким местима дан после. Ми смо на Салајци јахаче „ухватили“ данас, другог дана најсрећнијег православног празника.
Такође, део читавог обичаја било је и да јахачи певају божићне песме и обавештавају мештане о Христовом рођењу, а да их домаћини награде храном и пићем.
Не зна се када и како је настао овај обичај, али његова историја почиње далеко пре Првог светског рата, након којег је због друштвеног уређења на овим просторима био забрањен. Ипак, српски православни народ, дубоко религиозан, нашао је начин да обичаје као што је овај сачува и оживи, чим се за то указала прилика.
Нека од места која и данас поштују ову традицију су Каћ, Панчево, јаше се и Салајци, али дефинитивно је да је овај обичај опстао.
Преузмите андроид апликацију.
