Od kada je Novi Sad 1. februara 1748. godine otkupio status slobodnog kraljevskog grada, njegovi stanovnici gotovo prirodno su prihvatili da je status nešto što se može pazariti, upravo zbog toga smo veoma lepo rezonovali sa jednom parolom iz poznatog domaćeg filma koja kaže: “Bratko, kad imaš problem i ne možeš da ga rešiš so pari, ti go rešiš so mnogo pari!“
Međutim, koliko je “para“ i koliko predaka rođenih na ovom prostoru dovoljno da bi se otkupio status “rođenog Novosađanina“?
Potreba da se delimo na ove i one, dovela nas je do toga da smo se, od podele na one koji znaju šta je “picigen“ i na one koji ne znaju za ovu novosadsku igru, grubo podelili na starosađane i dođoše.
Ipak, koliko god nam neodoljive te podele bile, na kraju krajeva svi smo ljudi, a jedino po čemu se razlikujemo jeste vremenska odrednica kada su naši prabaka i pradeka naselili Novi Sad.
To nam već daje siguran uvid da će se ovdašnji dođoši za nekoliko stotina godina busati na neke nove i govoriti kako su zapravo oni istinski Novosađani, a ovi tek pristigli samo primesa koja nam kvari grad.
Pored toga tu je i pretpostavka da su ovi prvi, zvaćemo ih starosađani, čiji su koreni duboko srasli sa našim lepim gradom, umnogome superiorniji od ovih drugih, dođoša.
Međutim, starosađanina više ne možete prepoznati ni po uzrečici “gari“ kao što je to ranije bio slučaj, jer je ta reč već uveliko postala zaostavština nekog davnog i prošlog vremena.
Ne možemo čak ni po kabini na Štrandu, jer kabina nikad neće biti koliko je noblesa.
Međutim, postoji jedna odrednica pa kojoj ga uvek možemo prepoznati u masi ljudi, a to je njihov stav na ništa novo ne valja i da je ranije sve bilo bolje.
“Most? Šta će nam most? Nekada se na sremsku stranu prelazilo skelama, lagano.“
Ovo mitsko biće na ulicama se danas veoma vešto sakriva, valjda zato što je u manjini i zato što bi svojim stavovima neretko naišlo na osudu.
Sa druge strane, kada god poželite možete ga naći na Fejsbuku kako na svaku objavu o svom gradu, koji je kako kaže najbajkovitije mesto za život bio pre nekoliko decenija, iskucava negativne komentare.
Ukoliko neka osoba napiše da nešto nije znala, ono će brže-bolje napisati “Novosađani to znaju, nije čudno da vi ne znate“, čisto kako bi još jednom potvrdio da nismo svi isti – neki su malo više, a neki smo malo manje Novosađani.
Ukoliko se otvara novi market, starosađaninu neće valjati i moraće da prokomentariše koliko je to pogubno za Novi Sad. “Eto, postali smo grad pun fabrika i mega marketa, očajno“, izraziće svoje nezadovoljstvo, prisećajući se kako je nekad bilo lepo kada je u jednom naselju bila samo jedna prodavnica.
Sa druge strane, kada ode u inostranstvo, biće oduževljen njihovim super marketima i tržnim centrima i umesto obilaska muzeja, najviše vremena će provesti šetajući po prodavnicama.
Najglasnije će da kaže kako zaostajemo za svetom, a najburnije će da reaguje na svaku promenu koja bi nas približila tom istom “svetu“.
Iako se radi o prilično “izumrlom“ tipu Novosađanina na javnim mestima, ukoliko želite da ga namamite, dovoljno je da na Fejsbuk okačite nešto lepo o ovom gradu, a onda… onda će se dogoditi magija.
Mogućnost da izrazi svoje nazdovoljstvo na temu svega, iz fotelje bez mnogo suočenja sa ljudima, biće prilika koju ni jedan primerak ovog mitskog bića neće propustiti.
Jer, kako to mislite da, ukoliko se asfaltira 80% ulica u gradu, njegov fokus ne bude na onih 20% koje još nisu stigle na red?
Dan koji će vas razuveriti da je utorak najdosadniji dan u sedmici (utorak, 20. decembar)
Preuzmite android aplikaciju.
