Džentrifikacija je termin koji se sve više koristi, kako na internetu, tako i u literaturi, kao neizostavni deo urbanizma 20. i 21. veka.
„Google Trends“, koji prati podatke od 2004. godine, kaže da je broj veb pretraga za ovaj pojam od tada u konstantnom porastu.
Isto tako, „Google Books Ngram Viewer“ kaže kako je broj ove reči u knjigama, naučnim radovima i dokumentima u stalnom porastu od 1960-ih, kada se pojavio, pa do 2019. godine, do kada su podaci dostupni.
Pa, šta je to džentrifikacija?
Poreklo samog termina dolazi od sociologa Rut Glas, koja je skovala tu reč 1961. godine u sociološkoj studiji o Londonu.
U pitanju je proces promene kvarta, pre svega ekonomski, u delovima naselja koja su istorijski zapostavljena u smislu investiranja.
U različitim delovima sveta džentrifikacija ima različita imena, te se drugačije zove i urbana regeneracija, renoviranje, unapređenje komšiluka.
Cilj, kao i posledica džentrifikacije su povećanje životnog standarda u određenom kvartu, povećava se i vrednost zemljišta, nekretnina, količina investiranja, a može doći i do demografskih izmena.
Starija mesta se oživljavaju i reorganizuju, komšiluku se diže vrednost kako bi dostigao standard srednje klase.
Ovakav prostorni razvoj uglavnom je vezan za postindustrijski razvoj nekog razvijenog kapitalističkog grada. Proces može da potraje, ali za posledicu ima nove, moderne domove, poslovne prostore, restorane…
„Kada se džentrifikacija pokrene, ona se ne zaustavlja sve dok se ne izmeni karkter neke gradske četvrti, i dok radnička klasa iz te četvrti ne bude u potpunosti ili velikom većinom, zamenjena servisnom ili kreativnom klasom.“
Zvuči kao da je reč o proterivanju sloja ljudi, ali u praksi je to daleko drugačije.
U SAD je vršena studija od strane Federalne banke rezervi, a tema je bila upravo ova:
Da li džentrifikacija zaista istiskuje kompletan sloj, ili ekonomsku klasu i menja je drugom, „jačom“?
U 100 najvećih američkih gradova dobijen je jedan odgovor – ne.
Istraživači su zaključili da se tokom procesa džentrifikacije, prvobitni stanari zaista istiskuju iz kraja, ali u relativno niskoj stopi.
U studiji se tvrdi još i da siromašni stanovnici koji ostanu, obično imaju koristi od „smanjene izloženosti siromaštvu“ – niže stope kriminala, boljih škola, boljeg okruženja i prilika za njihovu decu.
Džentrifikacije je neizbežna pojava u svakom velikom gradu koji nastavlja da se razvija, bez obzira na kulturu, sredinu, ili kontinent.
Najpre je našla mesto u Engleskoj.
Unutrašnji deo Londona pretrpeo je više promena, ali uvek u cilju stvaranja okruženja u kojem može da se radi, ali i živi. U okviru nekadašnjih industrijskih zona „nikli“ su moderni neboderi, bivše fabrike dobile su nove uloge, neke su postale muzeji, neke tržni centri…
Pariz je jedan od evropskih gradova u kom je džentrifikacija tek zaživela. Kompanije koje nude veoma plaćene poslove približene su siromašnim krajevima, u kojima sada iz tog razloga žive siromašni i bogati istovremeno, potpuno pomešani.
Neki od italijanskih gradova u kojima je uočljiv fenomen džentrifikacije su Milan, Torino, Đenova… U Milanu se deo najbliži samom centru, koji je nekada bio industrijska i radna zona, sada pretvara u moderno naselje. Najbolji primer je kvart Isola, koji je dugo bio zapušten jer je fizički odvojen prugom.
Poljska je dočekala da rezidencijalni predeli „propadnu“, pa je pokrenula džentrifikaciju u sklopu deidustrijalizacije Varšave, Poznanja, Krakova…
Najveći evropski proces džentrifikacije odvija se u poljskom Lođu.
Započet je početkom 2010, a uzrokovan je padom industrije odeće, koja je u tom mestu ostavila brojne ekonomske i socijalne probleme.
Džentrifikacija nije ekslkuzivna za „zapadni“ svet. Osim Evrope, SAD i Kanade, prisutna je i u Meksiku, Južnoj Africi, Australiji…
Sva navedena mesta se razlikuju po mnogim aspektima. U pitanju su potpuno različiti narodi, različitih kultura, religija i shvatanja, ali zajednička im je potreba za prostornim i demografskim razvojem.
Iz te perspektive, može se zaključiti da je džentrifikacija jedna sasvim prirodna pojava koja nastaje usled potrebe jednog grada da se razvija i podiže životni standard.
Preuzmite androidaplikaciju.
